Vlada Srbije je za prvih šest meseci rada imala dva uspeha, a to su stabilizovanje budžeta i otvaranje ozbiljne borbe s korupcijom. Prvo se mnogo ne primećuje. Ali, u Sloveniji se plate u javnom sektoru smanjuju pet odsto, u Republici Srpskoj deset odsto, dok u Srbiji toga nema.

Drugi uspeh je medijski vrlo prisutan. Posebno je hapšenje Miroslava Miškovića, kao oličenja srpskog tajkuna, povećalo popularnost Vlade Srbije, a naročito prvog potpredsednika Aleksandra Vučića, ističe za Danas sociolog i politički analitičar Slobodan Antonić.

U glavni neuspeh, s druge strane, naš sagovornik računa kosovsku politiku. Prema njegovim rečima, platforma je dugo najavljivana kao novi nacionalni konsenzus za rešenje kosovskog pitanja, ali „ipak, u obliku u kojem je usvojena praktično nije donela ništa novo“. „Zato je istog časa zaboravljena. Kosovska politika Vlade trenutno ostavlja utisak lutanja, bez glave i repa. Sve se svodi na asistiranje briselskoj birokratiji u njenom uspostavljanju poslednjih nedostajućih elemenata kosovske državnosti. Vlada zauzvrat očekuje ‘nagradu’ u vidu čuvenog datuma, ali ovakvom kosovskom politikom okreće značajan deo javnosti protiv sebe“, napominje Antonić.

Koliko ova vlada deluje jedinstveno i stabilno, imajući u vidu da se često mogu čuti suprotstavljeni stavovi njenih članova?

– Povećanje popularnosti Aleksandra Vučića dovelo je, u odnosu na početni aranžman, do disbalansa u odnosima moći. Sada Vlada ima dva premijera – formalnog i stvarnog. To nije dobra pretpostavka za stabilnost i dugotrajnost vlade. Ipak, postoji kontrateg koji ne dozvoljava da Vlada padne. To je strah SPS i URS da bi na novim izborima lošije prošli nego u maju 2012. ili da bi ih DS mogao zameniti kao koalicioni partner SNS. Zato su spremni na nove koncesije, pa i povremeno trpljenje javnih poniženja.

A kako ocenjujete odnos između Vlade i predsednika Nikolića? I tu se čini da postoje nesuglasice.

– Taj odnos je već komplikovaniji. Nikolić i Vučić nisu uvek na istoj strani. Deo predsednikove moći počiva i na lično odanim stranačkim kadrovima. Nikolić trenutno ima uporište u delu poslanika i državnih funkcionera iz redova SNS. Ali, novi izbori pružili bi priliku Vučiću, kao predsedniku stranke, da sve te kadrove očisti i zameni ih svojim ljudima. Zato Nikolić neće previše žuriti sa rušenjem vlade i novim izborima. Njega zato treba gledati kao stabilizujući faktor ove vlade.

Koliko su realni izbori ove godine i šta je to što bi moglo da utiče na njihovo prevremeno raspisivanje?

– Izbori zavise od dobijanja datuma i hapšenja nekog novog „kapitalca“. Popularnost Vučića i SNS bi u tom trenutku mogla dostići vrhunac. Tada bi on verovatno ušao u rizik da obori vladu i ide na izbore. Ali i datum i „kapitalac“ su neizvesni. Prvo nije u Vučićevoj kontroli, a i drugim sve teže vlada. Nemojmo zaboraviti da Vučić još nije uspeo da „svari“ Miškovića. Mišković je toliko bogat i moćan da ga nije lako zadržati u zatvoru. Hoće li Vučić uspeti da savlada Miškovićevo „koprcanje“, a zatim uhvati još nekog kapitalca, ostaje da se vidi. Nisam siguran da će to baš ići tako lako. A dotle, ova vlada može da potraje.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari