Pajtić: Nema veze sa životom da je DS ispod cenzusa

On je upitan da prokomentariše to što se DS nalazi ispod cenzusa rekao da to jednostavno nema veze sa životom i da je to svakome jasno.

 – Očekuje se da je DS, sa 11 odsto podrške, pala ispod cenzusa nakon presude Haškog tribunala. Pa to je besmisleno. Nijedan birač DS neće napustiti DS zato što je Šešelj oslobođen – kaže Pajtić sam povezavši presudu Tribunala sa rejtingom DS i SRS.

 Teoretski postoji mogućnost da među onima koji su nezadovoljni vladom ima i malog broja onih koji su glasali za DS.

 Bojan Klačar, izvršni direktor Cesid, za Danas kaže ipak kaže da rast radikala ne utiče na pad demokrata i nudi tri objašnjenja za nešto lošiji rezultat DS.

 – U istraživanjima nismo zabeležili takvu vrstu blokovskog prelaska. SRS kupi glasove od SNS, SPS i DSS-Dveri. Pre se može reći da na blagi pad DS utiče rast pokreta Dosta je bilo Saše Radulovića, odnosno kampanja koju on vodi. Drugo objašnjenje bi moglo biti i činjenica da se istraživanja rade telefonom i nije neobično da ispitanici koji tako odgovaraju na pitanja budu i pomalo neiskreni i na primer kažu da neće izaći na izbore a pripadaju simpatizerima DS. Treće objašnjenje je situacija koju smo zabeležili u izbornom procesu 2014. I tada je sredinom kampanje DS beležila blagi pad, a zatim je ta stranka bez problema prešla cenzus. To govori o tome da su se mnogi birači DS dvoumili i nisu mogli sa stopostotnom sigurnošću da kažu da će glasati za DS i izaći na izbore, a da su odluku doneli nekoliko dana pred glasanje – objašnjava Klačar.

„Beli listići“ bi na predstojećim izborima mogli da pređu cenzus

Rakić Vodinelić: Bilo bi to najviše u Evropi

Pešić: Oni neće izaći na birališta, ali će se većina takvih na kraju opredeliti i izaći na izbore

Beograd – Bude li „belih listića“ na predstojećim izborima šest odsto, biće najveće u Evropi. To su ljudi koji neće da glasaju ni za koga, jer njihov glas vredi više od postojeće ponude, kažu sagovornice Danasa koje su komentarisale istraživanje koje je za naš list uradila agencija ProPozitiv, a prema kojem „belih listića“, odnosno onih ispitanika koji su se izjašnjavali da će na biračkom mestu poništiti izborni listić, ima šest odsto.

Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava, za Danas kaže da se procenat „belih listića“ veći od pet nije pojavljivao na proporcionalnim parlamentarnim izborima.

– Ako je istraživanje pouzdano, to jest ako među njima nema običnih apstinenata, te ako su u pitanju birači koji svesno daju prazan glas, to znači da je nepoverenje u političke stranke više od izbornog praga za Skupštinu. Bude li potvrđeno i rezultatima izbora, biće najveće u Evropi. Do sada „beli listovi“ u procentu preko pet pojavili su se na većinskim izborima, a po pravilu u drugom izbornom krugu, a nikad na proporcionalnim parlamentarnim izborima koji imaju samo jedan krug – objašnjava Rakić Vodinelić. * Vesna Pešić, sociološkinja, za naš list kaže da ti procenti nisu egzaktni i da to nije baš tako „ko upisano“. * – Mislim da su to ljudi koji neće da glasaju ni za koga, jer njihov glas vredi više od postojeće ponude pa sebe pomodno krste „belim listićima – kaže Pešić. Kako navodi, oni neće izaći na birališta, ali će se većina takvih na kraju opredeliti i izaći na izbore. Prema zvaničnim podacima na izborima 2012. „belih listića“ je bilo više od četiri odsto, a na izborima 2014. više od tri procenta. Na ranijim izborima uobičajeni broj „belih listića“ je bio ispod tri procenta.

L. V.