Palma dobio 120 miliona iz budžetske rezerve

Naš list je, uvidom u dokument Ministarstva finansija o izdacima iz budžetske rezerve Srbije od marta do septembra 2011, utvrdio da je grad Jagodina, gde je gradonačelnik Dragan Marković Palma, čija je stranka Jedinstvena Srbija članica vladajuće koalicije na republičkom nivou, tražio i dobio od države 120 miliona dinara i to za punjenje gradske kase.

Jagodina je dobila čak trećinu ukupnog iznosa od 363,5 miliona dinara, koliko je iz budžetske rezerve dobilo na desetine lokalnih samouprava, među kojima su Kraljevo, Arilje, Aleksinac, Ivanjica, Merošina, Vršac, Brus, Užice, Aleksandrovac, Kruševac i Niš, a koji su sredstva uglavnom tražili za sanaciju posledica elementarnih nepogoda – zemljotresa ili grada, popravku korita reka, kao i za obnovu škola.

Kraljevo je, na primer, za saniranje posledica zemljotresa iz republičke budžetske rezerve dobilo 100 miliona dinara, dok je Novi Pazar za saniranje posledica poplava tražio i dobio 20 miliona. Čačak je za popravku stanja posle zemljotresa tražio 30, a dobio 20 miliona dinara.

Jagodina je svih 120 miliona dobila za „finansiranje tekuće likvidnosti“. U martu je tražila da joj se isplati 40 miliona dinara, što je odobreno za nedelju dana. Zatim je tri meseca kasnije, u junu, tražila još 45 miliona, ali joj je taj zahtev odobren iz dva puta, najpre 20 miliona dva dana posle zahteva i 25 miliona posle mesec dana. Opet nakon tri meseca, 9. septembra, Jagodina traži 35 miliona, što joj je odobreno 12. septembra.

Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, objašnjava za Danas da finansiranje tekuće likvidnosti podrazumeva transfer novca za isplatu redovnih opštinskih izdataka, odnosno plata zaposlenih i socijalnih davanja.

– Iz budžetske rezerve postoje transferi koji podrazumevaju „protivobavezu“, što bi značilo da je Jagodina taj novac dobila kao pozajmicu i da treba da ga vrati. Postoje i transferi koji ne podrazumevaju protivobavezu. U ovom slučaju ne znam šta je tačno, ali sam siguran da je sve 100 odsto zakonski „pokriveno“ – kaže Stevanović. On navodi da opština pozajmljen novac vraća iz sopstvenih prihoda, a to su autonomni prihodi opštine i transferi iz državnog budžeta.

Sanja Jeremić iz Odeljenja za privredu, budžet i finansije grada Jagodina, potvrdila je Danasu da se novac koji se dobija iz budžetskih rezervi koristi za plate zaposlenih na lokalnom budžetu i za socijalne izdatke. Za informaciju o tome da li će ovaj novac Jagodina možda vratiti u državni budžet, Jeremićeva nas je uputila na gradsku Informativnu službu.

Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, za Danas kaže da sve deluje kao da je jedna lokalna samouprava „ravnopravnija“ od drugih, i to iz političkih razloga.

– Jednostavno, ovde se podržava opština na čijem je čelu politički lider značajan za vladajuću koaliciju. Namirivanjem potreba u toj lokalnoj samoupravi, odnosno davanjem para za administraciju i korisnike socijalne pomoći, stvara se teren i za izbore. Nezadovoljna birokratija i socijalno ugroženi ljudi biće sutra nezadovoljni birači – kaže Stanković.

Prema njegovim rečima, dogovori u vladajućoj koaliciji omogućavaju da jedna opština ima privilegovan status zbog glasačke baze koju ima gradonačelnik.

Stanković ukazuje na mogućnost da stavljanjem u fokus ove teme može doći i do konflikta unutar vladajuće koalicije, jer će se možda javiti druge opštine koje nemaju tako „dobar status“.

Po istom osnovu kao i Jagodina, sredstva iz državnih rezervi tražile su i opštine Žitorađa, Rača, Ćićevac i Ćuprija, koje su ukupno dobile 32,2 miliona dinara. Opština Žitorađa je imala dodatni zahtev od još 10 miliona, Velika Plana je tražila 23 miliona, ali nema podataka da li je i dobila, a opština Despotovac je tražila osam, a dobila četiri miliona dinara.