Kada bi se danas održavali izbori, prema grubim procenama, izlaznost bi bila između 50 i 55 odsto, među kojima je manje opredeljenih, odnosno onih koji znaju kome bi dali glas na biralištima, ističe za Danas Vladimir Pejić, direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja Faktor plus. Prema njegovim rečima, u ovom trenutku je od ukupnog broja birača, kojih je skoro sedam miliona, 40 odsto opredeljenih, dok između 10 i 15 odsto ne zna koju bi opciju zaokružilo, ali bi izašlo na izbore da se oni održavaju u nedelju.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
On dodaje da i kada bi neopredeljeni izašli na birališta, da bi se njihovi glasovi uglavnom rasporedili ravnomerno i ne bi bitnije uticali na očekivane rezultate stranaka. „Pravilo je da većim partijama odgovara veća izlaznost, a manjim manja. Međutim, naprednjacima više odgovara da izađe manje birača, jer postoji određeni broj nezadovoljnih i onih koji su protiv, a koji opet nemaju dovoljno poverenja ni u opozicione stranke. To je veći problem za opoziciju nego za naprednjake“, napominje Pejić.
Prema njegovim rečima, svaki izbori nose neko iznenađenje, „ali kada bismo znali šta će biti, onda ne bi bilo iznenađenje“. „Ono što u ovom trenutku mogu da kažem, iznenađenje bi bilo kada bi naprednjaci zabeležili rezultat manji nego što se očekuje ili kada bi se pojavila neka nova snaga, kao Most u Hrvatskoj, koja bi za kratko vreme uspela da osigura veliki broj glasova“, ocenjuje Pejić.
On dodaje i da takozvani beli listići, nevažeći glasovi i oni koji ne izađu na izbore ne utiču mnogo na ukupan rezultat i broj mandata koje će partije osvojiti u parlamentu, iako najviše tih „glasova“ odlazi partiji koja osvoji najbolji rezultat.
Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Bojan Klačar kaže za Danas da će uoči novih izbora jedna od važnijih tema biti izlaznost, koja je na izborima 2014. bila najmanja od uvođenja višestranačja, odnosno 53 odsto. „Najveća izlaznost je bila 1990. godine – 71,5 odsto i to je jedini jedini put da je izašlo više od pet miliona građana. Na prošlim izborima je glasalo skoro 3,6 miliona ili 53 odsto, što je za 320.529 manje u odnosu 2012, a 548.801 u poređenju sa 2008. godinom. Izlaznost veća od 60 odsto bila je i u ciklusima 1992, 1993, 2007. i 2008. godine. Stoga je izuzetno važno pitanje motivacija birača za izbore 2016. Da li će se nastaviti negativni trendovi? Sposobnost opozicije da mobiliše svoje birače i sposobnost svih da komuniciraju sa mladima jesu ključni podsticaji za dobru izlaznost“, ocenjuje Klačar.
Sagovornik našeg lista ističe i da, budući da se na izborima mandati dobijaju od glasova izašlih, prilično je nebitno licitiranje kolika je podrška naprednjaka u odnosu na ukupno biračko telo.
Poslednji podaci
Rezultati poslednjih istraživanja Faktor plusa od kraja decembra pokazuju da bi SNS trenutno osvojila 51,4 odsto, socijalisti 9,5 odsto, a potom slede DS sa Novom strankom Zorana Živkovića sa 6,5 odsto, radikali sa šest odsto pa koalicija DSS-Dveri sa 5,2 odsto. Najbliže cenzusu za ulazak u parlament su savez Borisa Tadića i Čedomira Jovanovića, SDS i LDP, koji bi mogli da računaju na 4,1 odsto, potom i PUPS sa 3,3 odsto. Stranka Rasima LJajića, prema Faktor plusu, imala bi 2,8 odsto, Saša Radulović i pokret „Dosta je bilo“ 2,2 odsto, SNP Nenada Popovića 1,9, Jedinstvena Srbije Dragana Markovića Palme jedan odsto, dok se strankama manjina predviđa oko četiri odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
