Logotip Levice Srbije neprijatno me je iznenadio. Čemu taj plamen? Podsetio me je namah na logotip NIS. Kasnije, vidim, sličnosti sa logotipom američkog predsedničkog kandidata Teda Kruza, kao i francuskog Nacionalnog fronta, više su nego uočljive. Logotip Levice je u sebi očigledno iskombinovao ova dva rešenja.
Čak je, po meni neobična i nedovoljno dopadljiva kombinacija boja – crna slova natpisa, crveno-plava baklja – preuzeta iz jedne varijante znaka Nacionalnog fronta. Postojanje dva crvena plamena, naspram jednog kod Le Penovih, ne deluje logično i opravdano i upućuje na Kruzov simbol koji priziva zastavu SAD.
Logotip naprednjaka, sa druge strane, neodoljivo podseća na znak multinacionalne kompanije Cemex. Glavni vizual Dačićeve kampanje iz 2012. predstavlja prilično vernu repliku Obaminog. Slogan takođe. Čak je i ono naprednjačko „da, moguće je“ bilo inspirisano tamošnjim „yes we can“.
Nakon dobijanja brifa, većina marketara u Srbiji prvo pokušava da pronađe neki adekvatan oglas, urađen za nepoznatu kompaniju sa drugog kraja sveta, koji bi se uz manje ili veće izmene mogao prilagoditi trenutnom zahtevu klijenta. Tek se onda pristupa kreiranju još neviđenog, originalnog. Veliki broj kreativnih direktora na svojim hard diskovima baštini neočekivanu riznicu materijala koji se mogu reciklirati u pomenute svrhe. Zakon o autorskim pravima štiti oglasna rešenja, ali očigledno da nema interesovanja za pokretanje sporova protiv nedovoljno bitnih i bogatih organizacija u nekoj tamo zaostaloj Srbiji. Ako plagijatori ne posluju na istom tržištu, niko se njima neće baviti.
Nije, međutim, nemoguće da se do rešenja koje neodoljivo podseća na neko drugo, već postojeće, dođe sasvim slučajno. Bez ikakve namere za plagiranjem. Moja prijateljica, dizajnerka, nedavno je osmislila logotip gotovo identičan znaku jednog manje poznatog brenda u Francuskoj. Čak su i slova u nazivu dve kompanije ista, jedino im je raspored drugačiji. Kada sam joj ukazao na podudarnost, nije mogla da veruje. Sa aktuelnim trendom pojednostavljivanja, apstrahovanja vizuelnih rešenja za logotipe, ovakve stvari postaju neminovne. Tu je, takođe, aspekt podsvesnog memorisanja, kada nam neki oblik ili informacija ostanu urezani „u malom mozgu“, a da mi sami toga racionalno nismo svesni.
Borko Stefanović kaže da je ideju za svoj „Keš taksi“ preuzeo od skandinavskih političara. Aktuelni spot naprednjaka gotovo je sigurno inspirisan Krajslerovim (https://www.youtube.com/embed/8iXdsvgpwc8). U ovakvim slučajevima ne može se govoriti o plagijatu, već, eventualno, o nedostataku neke inicijalne kreativnosti. Ali i nju je bitno pokazati. Ona je neophodna za stvaranje novih vrednosti i efikasno rešavanje neočekivanih i unikatnih problema.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
