U okviru aktuelne državne borbe protiv korupcije, predmet istrage nadležnih organa biće i usvajanje zakona iz prethodnih godina posebno važnih za interes tajkuna, saznaje Danas. Predmet pažnje Radne grupe Uprave kriminalističke policije biće i narodni poslanici Skupštine Srbije, bez čijeg glasa nije mogao biti usvojen nijedan od zakona kojima su stvoreni uslovi da pojedini tajkuni, uključujući uhapšenog Miroslava Miškovića, za kratko vreme dođu do enormnog bogatstva.
U tom smislu će istražnim organima posebno biti zanimljiva moguća korupcija prilikom usvajanja izmena Zakona o privatizaciji iz 2005. i Zakona o planiranju i izgradnji iz 2010, rekli su Danasu dobro obavešteni sagovornici.
Narodni poslanici s kojima smo razgovarali kažu da nemaju ništa protiv da antikorupcijskim istragama bude obuhvaćena i Skupština Srbije, ali istovremeno svaki od njih ističe i da njegova stranka nije bila umešana u nelegalne radnje.
Borislav Stefanović, poslanik DS, kaže za Danas da podržava ideju prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića da se ispita korupcija na svim nivoima, pa i u parlamentu. Međutim, kako poručuje, DS predlaže Vučiću „da se pozabavi uticajem različitih biznismena na donošenja zakona i propisa od devedesetih godina, a i da se preispita koliko je građane koštala politika Ogulin-Karlovac-Virovitica“.
Stefanović ukazuje da je „vrlo simptomatično da se prvi potpredsednik vlade zalaže za borbu protiv korupcije u trenutku kada se donosi zakon o konverziji prava korišćenja zemljišta, kojim se omogućava da pet najjačih tajkuna u Srbiji dođu do gradskog građevinskog zemljišta u Beogradu“. Na pitanje ko su ti tajkuni, Stefanović navodi da će doći vreme kada će sva njihova imena biti poznata javnosti. „Jedan od njih je Milan Beko, navodni finansijer SNS“, kaže Borislav Stefanović.
SPS ne strahuje da će istraga dovesti i do njihovih poslanika u slučaju povlačenja, odnosno promene Zakona o akcizama na cigarete, koji su to zagovarali, kako se tada pričalo, pod uticajem Predraga Rankovića Peconija. „Sa indignacijom odbijamo takve tvrdnje“, poručuje šef poslanika SPS Branko Ružić.
Momo Čolaković, poslanik PUPS, tvrdi da funkcioneri te stranke nisu imali “nijednu posetu, nijedan poziv moćnih privrednika“ u cilju uticanja na donošenje zakona. „Čak, PUPS je bio protiv Zakona o privrednim komorama, za koji se govori da je donet pod neposrednim uticajem Miroslava Miškovića“, ističe Čolaković.
Dragan Šormaz, poslanik SNS i nekadašnji funkcioner DSS, smatra da parlamentarci prethodnih godina, dok nisu bili vlasnici mandata, nisu ni mogli da utiču na zakone, već da se o svemu odlučivali u vladi.
Aleksandar Jugović iz SPO podseća, međutim, da je u jednom momentu tu stranku napustilo 10 od 13 poslanika, od kojih su neki prešli kod Bogoljuba Karića. Jugović kaže da SPO podržava inicijativu da se preispita ko je i na koga uticao da se usvajaju pojedini zakoni.
Treba da se uspostavi jasna veza između političkog procesa donošenja zakona i uticaja bilo kog segmenta u društvu na taj proces, ističe Bojan Đurić, poslanik LDP. „Moramo da usvojimo jasan zakon o lobiranju i da drugačije uredimo pravilo o sukobu interesa. LDP se zalaže za to da svaki poslanik i svaki ministar mora pre pisanja zakona da prijavi da li je u tom slučaju u sukobu interesa. Kada se, recimo, usvaja zakon o Srbijagasu da direktor tog preduzeća Dušan Bajatović deklariše svoj interes ili da se isključi iz glasanja“, upozorava Đurić.
PRELAZAK RUBIKONA
Zoran Stojiljković, predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, ocenjuje za Danas da bi istraživanje uticaja krupnog biznisa na zakonodavnu vlast osnažilo utisak da se „Srbija nalazi na prelomnoj tački“.
„Vođenje paralelnih istraga o istim firmama znači sužavanje prostora za delovanje tajkuna i proces protiv Miroslava Miškovića pokazuje da prelazimo Rubikon – od dosadašnjeg ispitivanja korupcije na niskom i srednjem nivou ka slučajevima na visokom nivou. Ostaje pitanje da li će Mišković zaista navesti imena političara kojima je navodno davao mesečnu apanažu, ali mislim da nas očekuje politički zemljotres“, smatra prvi čovek antikorupcijske Agencije.
Prema mišljenju Stojiljkovića, slabost sistema ogleda se, između ostalog, u mogućnosti da „kupite poslanika kako bi radio u skladu s vašim interesima“, ali sada konačno postoji šansa da se otkrije da li su „postojali neformalni kontakti biznismena i političara, koji nisu podrazumevali direktno mešanje u procese donošenja odluka“, ili su „neki ministri i predstavnici zakonodavne vlasti zaista dobijali novac da bi radili za nečiji račun“.
ZAKONI „PO MERI“
U Srbiji je teško pronaći zakon donet u poslednje dve decenije a da u njega nisu ugrađene procedure i mehanizmi koji idu na ruku „krupnom biznisu“. Tako se u ranijim pokušajima da se na čistac isteraju afere poput privatizacija Luke Beograd, C marketa, Jugoremedije ili Sartida dolazilo u apsurdnu situaciju da je, po oceni tadašnjih timova, sve urađeno po zakonu. Ostalo je otvoreno pitanje ko je zakone kreirao i koje su ih poslaničke grupe usvajale, ali i koliko bi normi palo na Ustavnom sudu da je ta institucija sve vreme valjano radila.
Ipak, stručnjaci su saglasni da najveće uporište za poslove domaćih tajkuna daju Zakon o privatizaciji i set propisa koji u poslednjih 15 godina reguliše planiranje i izgradnju, uključujući u to i Dulićev zakon iz 2010, ali i aktuelni predlog da konverzija zemljišta ne bude uslov za dobijanje građevinske dozvole.
Prema rečima Mahmuda Bušatlije, konsultanta za investicije, to je nastavak tajkunizacije zemlje, a posledica je da smo kroz privatizaciju dobili vlasnike čiji interes nije razvijanje biznisa nego kupovina firmi radi rentiranja, što donosi veliku dobit, ali gasi proizvodnju i zatvara radna mesta.
ČISTE IM RUKE
Ministar finansija i privrede i lider URS Mlađan Dinkić rekao je da su svi političari koji su nešto značili u Srbiji, od Zorana Đinđića do Tomislava Nikolića, uključujući i njega samog, u nekom trenutku razgovarali s Miroslavom Miškovićem, ali da to ne znači da su od njega nešto dobijali i da im je on nešto tražio. Dinkić je za RTV B92 ponovio da ni on ni G17 plus ni URS nikada nisu primili novac od Miškovića. Lider URS se ogradio i od svih spornih privatizacija, ističući da je u vreme nekih od njih bio guverner NBS, a da su se ostale desile dok je DSS vodio ministarstvo privrede. „Neću time ništa da kažem, već samo da nemam nikakav kontakt s tim privatizacijama“, rekao je Dinkić.
Ministar saobraćaja i potpredsednik SPS Milutin Mrkonjić demantovao je spekulacije tabloidnih medija da je dobijao novac od vlasnika Delte, tvrdeći da Miškovića nije video više od 15 godina. „Ordinarni bezobrazluk je tvrdnja tabloida da sam plaćenik Miroslava Miškovića“, rekao je Mrkonjić, konstatujući da su „objavljene laži“ pokušaj da se njemu lično, SPS-u i Vladi Srbije „nanese šteta“, a da on nikada nije bio „ničiji plaćenik u svom životu, koji nije kratak“.
ANKETNI ODBOR?
LDP zahteva da Skupština Srbije formira anketni odbor koji bi ispitao veze političkih stranaka i pojedinaca iz politike sa biznismenima i tajkunima, kao i nelegalno finansiranje partija. Poslanik i potpredsednik LDP Nenad Milić, koji je u vreme akcije Sablja bio zamenik ministra policije, rekao je novinarima da Aleksandar Vučić zloupotrebljava borbu protiv korupcije.
„Da ne bi dolazilo do zloupotrebe borbe protiv korupcije koja se svodi na podršku jednom čoveku, ja smem da kažem da ne podržavam Aleksandra Vučića. Možda je to jeres, ali znam ga 20 godina i znam šta je radio. Da li podržavam borbu – da, ali ne na način na koji je Vučić vodi, jer je to samo politički obračun i borba protiv političkih protivnika“, poručio je Milić.
LDP smatra da anketni odbor Narodne skupštine mora da ispita kome je Mišković davao novac, kome je nudio novac da ne bude uhapšen i ko mu je obećao da neće biti uhapšen. Milić je ocenio i da je formiranje anketnog odbora neophodno, jer će, ako se sve ne istraži, ispasti da je „Tomislav Nikolić jedini koji je primao novac od Mišković, jer je to javno rekao“.
Srpska napredna stranka je na ove poruke LDP reagovala saopštenjem u kojem je lidera te partije Čedomira Jovanovića nazvala „Miškovićevim advokatom“ i „istinskim simbolom korupcije, sprege politike i biznisa i svega nezdravog u Srbiji“.
DSS je, s druge strane, saopštila da nedvosmisleno podržava Vladu Srbije i Aleksandra Vučića lično. „Ovo nije stranačko, nego državno pitanje… Važno je da se potpuno rasplete celokupna mreža funkcionisanja kriminala i korupcije. Svaki pojedinac koji je uzimao novac i primao mito mora da odgovara i pred zakonom i pred javnošću“, izjavio je novinarima Petar Petković, portparol DSS .
Sporni zakoni po mišljenju Saveta
Na anomalije u zakonima ukazivao je i Savet za borbu protiv korupcije, koji je, pošto izveštaj upućen Vladi Srbije nije naišao na razumevanje, 2005. čak uputio apel poslanicima da ne usvajaju izmene Zakona o privatizaciji. Savet je tvrdio da korupciju generišu i pojedine odredbe zakona o državnoj revizorskoj instituciji, o pranju novca, zaštiti konkurencije, tražili su i ocenu ustavnosti odredbe o konverziji zemljišta, kao i uredbe o podsticajima građevinskoj industriji, ali nijedna od tih preporuka nije uvažena.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.