Pre tišine

A ova kampanja, po mnogo čemu je bila čudna. Sa jedne strane, imali smo medijski sasvim siromašan sadržaj. Velike TV stanice, imale su izborni program formata iz ranih 90-tih. Na momente, kao da je neko pravio film iz tog vremena u HD tehnologiji, naročito kada je program DS predstavljao Dragoljub Mićunović. Sa druge strane, spoljnopolitički događaji, koji su se refletkovali na kampanju odnosili su se na krizu u odnosima sa Zagrebom i Prištinom, što isto tako mnogo više podseća na rane 90-te, nego na 2000-te. Ali, šira slika uopšte nije to dežavi sećanje, jer je Beogradu stizala podrška, pre svega iz Berlina, ali i iz Brisela. Kao što nije ni medijski, jer su u kampanji brujale društvene mreže i aktivisti na Internetu. Ali, ta velika Internet aktivnost, vrlo je doprinela tome da se probudi široka sumnja u regularnost izbornog procesa – gotovo da nema građanina koji nije čuo za neku manipulaciju. I to bilo sa potpisima za kandidske liste, bilo sa prikupljanjem podrške na terenu, sa biračkim spiskom, sa samim glasanjem, ili čime god.

Pažnja javnosti, izostankom jake televizijske debate sučeljenih kandidata, njihovim eventualnim gafovima ili uspesima kojim bi se mnjenje bavilo, jednostavno je morala da se usmeri na neku drugu jaku priču. I sad, ko će sve i kako u izbornoj noći, koju će novinari Danasa pratiti u svim važnijim stranačkim štabovima i institucijama, odlučiti da ospori regularnost izbora a možda i rezultat, videćemo. I da li će to narasti u toj meri da izazove izbornu krizu? Ili što je očekivanije, samo malo političko komešanje, budući da u Beograd stiže i Mekalister u ime EP, kako bi se osvedočio da je izborna utakmica fer.

Ukoliko više manjih opozicionih lista uspe da pređe cenzus, njihovo slavlje umanjiće značaj pitanja toga pod kakvim su uslovima izbori održani. Ali, kako se neće brzo znati ko je preskočio cezus, i kako će se to možda menjati iz sata u sat, dok se ne prebroje svi glasovi i ne utvrdi koji je to tačno procenat, verovatno ćemo imati čudan i napet postizborni dan.