Pismo koje je predsednik Srbije Tomislav Nikolić uputio britanskoj kraljici Elizabeti je poslato prema diplomatskim pravilima, jer se pisma takve prirode pišu na svom jeziku i svojim pismom, objašnjavaju u kabinetu predsednika. Kako dodaju, Ambasada Srbije u Ujedinjenom Kraljevstvu dostavlja original pisma, uz zvaničan prevod na engleskom jeziku. „Tako rade sve zemlje na svetu. Kada Obama piše Nikoliću, ambasador SAD Majkl Kirbi dođe i dostavi original pisma koji je pisan na engleskom jeziku i prevod na srpski“, navode na Andrićevom vencu.
Predsednik Nikolić je, inače, uoči izjašnjavanja Saveta bezbednosti UN o britanskom predlogu rezolucije o Srebrenici, pisma uputio i svim članicama SB UN, generalnom sekretaru Ban Ki Munu, kao i predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, od kojeg je zatražio da Ruska Federacija upotrebi veto u Njujorku.
„Predsednik je pisao svim šefovima država stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i ne vidim zašto ne bi pisao i drugima. Kada je pisao kraljici Elizabeti, pisao je i španskom kralju“, pojasnio je juče ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. On je ocenio da nema ništa sporno u pismu britanskoj kraljici, jer je Nikolić šef države i on se obraća svojim pandanima u državama članicama Saveta bezbednosti. „Naravno da kraljica neće odlučivati o rezoluciji, već britanska vlada“, istakao je Dačić.
Komentarišući pismo predsednika Republike Tomislava Nikolića ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, u kojem se traži da Rusija uloži veto na rezoluciju o Srebrenici, Dačić je rekao da Vlada Srbije u početku nije tražila od zvanične Moskve da uloži veto, ali da se predsednik Nikolić, kada nije došlo do kompromisa između Ruske Federacije i Velike Britanije oko teksta rezolucije o Srebrenici, obratio svim šefovima država članica Saveta bezbednosti da glasaju protiv tog dokumenta. „To nije ekskluzivno pismo Putinu“, naveo je šef srpske diplomatije.
Nikolić je u pismu pozvao britansku kraljicu Elizabetu da posveti pažnju „jednom ozbiljnom pitanju koje bi moglo da pokvari višegodišnje napore Srbije usmerene ka davanju našeg skromnog doprinosa ukupnoj stabilnosti Jugoistočne Evrope“.
„Mi smo nacija prilično različita od drugih koje su slične veličine ili moći. Kad god bismo kroz istoriju bili napadnuti, opredeljivali smo se za otpor i borbu za slobodu. U velikom broju prilika naši su se postupci podudarali sa formiranom međunarodnom pozicijom, borbom i ciljevima Vaše nacije. Nikada nismo želeli da odustanemo, da uzmaknemo, niti da nam drugi određuju za šta ćemo se mi opredeliti. Takvo stanovište bilo je veoma zahtevno, često i opasno, ali na kraju je nosilo olakšanje i bilo je zdravo za naš duh“, navodi se, između ostalog, u pismu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
