Iako Evropska komisija primećuje poboljšanje regionalne saradnje i značajan napredak u bilateralnim odnosima Srbije s drugim zemljama obuhvaćenim procesom stabilizacije i proširenja, kao i održavanje dobrih odnosa sa susednim zemljama članicama EU, ima i otvorenih pitanja, među kojima se izdvaja demarkacija granica.
Takođe, tu je i poziv na primenu postignutih dogovora u dijalogu Beograda i Prištine, kao i na potrebu napretka u oblastima regionalnog predstavljanja i pitanja u vezi s energetikom i telekomunikacijama, kaže za Danas Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije.
Osim neometanog protoka robe i ljudi, učešća u regionalnim inicijativama i skupovima, šta još EU smatra dobrom regionalnom saradnjom?
– Ono što Evropa očekuje nije da nikad ne bude problema, već spremnost da se problemi rešavaju na konstruktivan način i u dobroj veri. To se odnosi na probleme iz prošlosti, one koji mogu nastati, ali i na primenu postojećih sporazuma.
Koliko insistiranje EU na regionalnoj saradnji proizilazi iz njene spoljne i pre svega bezbednosne politike i koji je krajnji cilj?
– EU je nastala na integraciji i bližem povezivanju kao načinu prevazilaženja prošlosti koju članice dele, a koja je podrazumevala i ratove i dugogodišnje sukobe, ali i da bi bolje odgovorila na buduće izazove. Slična je logika koju primenjuje i na Zapadni Balkan. Verujem da je saradnja koju očekuju da vide u regionu onakva kakvu bismo međusobno imali da smo u članstvu EU.
Koja su najozbiljnija otvorena pitanja koje Srbija ima u regionalnoj saradnji i sa kojim zemljama?
– Mislim da je najbolji pregled i izazova i dostignuća u regionalnoj saradnji naveden u Mišljenju Evropske komisije iz oktobra 2011, gde se primećuje poboljšanje regionalne saradnje i značajan napredak u bilateralnim odnosima s drugim zemljama obuhvaćenim procesom stabilizacije i proširenja (Mišljenje izdvaja Hrvatsku i BiH), kao i održavanje dobrih odnosa sa susednim zemljama članicama EU. Od nekoliko, kako kaže Mišljenje, preostalih otvorenih pitanja, izdvaja se demarkacija granica, ali i poziva se na primenu postignutih dogovora u dijalogu Beograda i Prištine, kao i na potrebu napretka u oblastima regionalnog predstavljanja i pitanja u vezi s energetikom i telekomunikacijama.
Mora li se pitanje međusobnih tužbi Zagreba i Beograda za genocid rešiti pre ulaska Hrvatske u EU? Koliko to utiče na regionalnu saradnju?
– Verujem da je rešavanje problema u interesu i Srbije i Hrvatske, kako zbog konkretnih koristi za građane obe države, tako i zbog činjenice da će rešavanjem problema Hrvatska doprineti percepciji konstruktivnog novog člana koji doprinosi EU, dok će Srbija osetiti pozitivne posledice napretka Hrvatske i ojačaće poverenje u hrvatsku podršku kretanju regiona ka EU.
Može li se u jednom trenutku očekivati da će EU tražiti od Srbije da utiče na Republiku Srpsku da doprinesu stvaranju funkcionalnije BiH?
– EU od Srbije može očekivati da angažovanjem ne doprinosi otežavanju nalaženja rešenja oko koga bi se saglasili lokalni lideri, ali ne i preuzimanje odgovornosti za unutrašnji politički proces u BiH. U tom svetlu i sagledavam ocenu iz Mišljenja EK koja, uz unapređene odnose s Hrvatskom, izdvaja poboljšanje odnosa sa BiH. Deklaracija o Srebrenici koju je usvojila Narodna skupština, a koja, osim osude zločina, potvrđuje i privrženost integritetu BiH, tome je svakako u velikoj meri doprinela.
Kakva regionalna saradnja Beograda i Prištine mora da se postigne da bi je EU ocenila zadovoljavajućom?
– Uslovi su jasno definisani zaključcima Evropskog saveta i odnose se na postizanje dogovora u regionalnom predstavljanju, primenu dogovorenog, uključujući i sporazum o integrisanom upravljanju prelazima, kao i slobodu kretanja Euleksa i Kfora na celoj teritoriji Kosova.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.