Protokol, a ne „ugled Srbije“ i Vuk Jeremić

Stara je i povoljna vest, razume se, da će upravo on, naš Jeremić, predsedavati u sledećih godinu dana tim globalnim parlamentom sa 193 člana i to je u domaćoj javnosti odgovarajuće propraćeno i iskomplimentirano u proteklih par meseci. Istini za volju, iz zapadnih izvora taj njegov neočekivani izbor bio je propraćen kritikama zbog „rusko-srpskog desanta na UN“, u kome je stradao predstavnik Litvanije – dotadašnji jedini kandidat našeg evropskog regiona za tu funkciju. Ali, to se sve izdogađalo u junu. Bilo je i prošlo – i, kao takvo, ostaje završeno.

Prošle nedelje, međutim, sustigla je nas je nova Jeremićeva „UN ekskluziva“. Konkretno, obavestio nas je da je – i pre nego što se zaputio na svoje njujorško radno mesto – on već ostvario za Srbiju „veliku diplomatsku pobedu“ time što je isposlovao da predsednik Tomislav Nikolić bude, ni manje ni više, nego treći govornik 25. septembra, na početku debate novog zasedanja GS UN.

Što će reći, odmah posle predsednika Brazila (što je tradicija od osnivanja svetske organizacije) i Baraka Obame (u svojstvu šefa zemlje domaćina), a ispred svih ostalih 190 predsednika i premijera koji će se potom izređati za govornicom u sledećih desetak dana.

„Ove godine Srbija je bila uspešna u prethodnim diplomatskim pregovorima i lobiranju i predsednik Nikolić govoriće prvi u debati, odmah posle Obame. A, to pokazuje koliki je međunarodni ugled Srbije nakon što je dobijeno predsedavanje Generalnom skupštinom UN. Redosled govornika u debati od 3. do 193. mesta pitanje je prethodnih diplomatskih pregovora i Srbija je u tome, kao što se vidi, bila uspešna“, obavestio nas je Jeremić u svom nedeljnom RTS istupanju. I diskretno napomenuo, tom prilikom, da će on u periodu od 18. do 25. septembra (kada počinje generalna debata) biti maksimalno angažovan na „pripremnim sastancima sa generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom, predstavnicima 15 zemalja iz sastava Saveta bezbednosti i predsedavajućima svih ključnih komiteta svetske organizacije“.

Vuk Jeremić je u međuvremenu odleteo u Njujork, a da je našoj javnosti (a i istini) ostao dužan pravog objašnjenja da izuzetno visoko, treće mesto predsednika Srbije na listi govornika prvog dana debate u Njujorku isključivo proizilazi iz protokola o radu UN koji predviđa tu poziciju za šefa države iz koje te godine dolazi predsedavajući novog zasedanja Generalne skupštine. Kratko – i jasno.

Reč je tu, inače, o praksi koja se uveliko i striktno primenjuje u svetskom parlamentu. Prošle godine, recimo, 66. zasedanjem GS predsedavao je Kalifa Al-Tani iz Katara, a treći govornik u debati, odmah posle Obame, bio je predsednik te zemlje Nasir Abdulaziz Al-Naser. Godine 2010. predsedavajući je bio švajcarski diplomata Jozef Dajs, a treća u debati predsednica Federalnog saveta njegove zemlje Doris Lojthard. Na sadašnjem Jeremićevom mestu nalazio se 2009. Libijac Ali Abdulasam Teki, a kao treći u debati, takođe posle Obame, pojavio se tada Gadafi (zapamćen po jednoipočasovnom govoru), itd, itd.

To – sa tim utvrđenim redosledom govornika na svečanom otvaranju svake nove sesije Generalne skupštine – samo je jedna od ključnih odredaba protokola kojeg će predsedavajući Vuk Jeremić i te kako morati da se pridržava u daljem radu. S tim da se, ako to ikako bude bilo moguće, u međuvremenu okane one jeftine propagande o nekakvom svom njujorškom doprinosu ugledu i rejtingu Srbije nečim što je taj protokol ionako već obezbedio.