Foto FoNet– Holandski premijer Mark Rute, čija država do juna predsedava EU, trebalo bi da se ubrzo sretne sa svojim hrvatskim kolegom Tihomirom Oreškovićem i razgovara sa njim o eventualnom otvaranju poglavlja 23 u pregovorima o članstvu Srbije u Uniji u junu, kada će biti otvoreno poglavlje 24, kažu za Danas nezvanični predstavnici diplomatskih izvora iz Brisela. Kako ističu naši sagovornici, taj susret mogao bi da se odigra narednog meseca.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }A:link { }
„Cilj razgovora jeste da se vidi da li je moguće da se zvanični Zagreb predomisli i odustane od blokade evropskog puta Srbije, odnosno da da zeleno svetlo za otvaranje poglavlja 23 u junu”, rečeno nam je nezvanično. Izvori Danasa napominju da se stiče utisak da je nastavak evropskog puta Srbije, kao i ostale teme koje se tiču daljeg proširenja EU, “trenutno u drugom planu” u agendi zvaničnog Brisela. „Zvaničnici EU su uglavnom preokupirani predstojećim referendumom u Britaniji. Između ostalog, mnogi predstavnici Brisela ovih dana imaju aktivnostii u Škotskoj i drugim delovima Britanije jer postoji zabrinutost od bregzita“, objašnjavaju poznavaoci briselskih prilika.
Potpredsednik hrvatske vlade i lider vladajuće HDZ Tomislav Karamarko negirao je nedavno da Hrvatska blokira Srbiju na evropskom putu, odnosno u otvaranju poglavlja 23. „Ne, sve zavisi o Srbiji koja diktira tempo svojih pregovora. Hrvatska ima neke prigovore oko poglavlja 23 i pitanja instituta univerzalne jurisdikcije, što je za nas neprihvatljivo i to imamo pravo reći. Nadam se da će kolege u Srbiji shvatiti da nam je to neprihvatljivo i da će menjati takve zakone“, rekao je Karamarko, preneli su elektronski mediji u Srbiji. Hrvatski zvaničnik je takođe kazao da Hrvatska smatra da Srbija definitivno mora usvojiti standarde EU, te da iz Brisela ne postoje pritisci da Hrvatska popusti u svojim zahtevima. Zagreb traži da Beograd ukine regionalnu nadležnost za ratne zločine, osigura prava hrvatske manjine u Srbiji i ostvari punu saradnju s haškim sudom.
Kritike na račun Zagreba izrekli su poslanici nemačkog Bundestaga, socijaldemokrata Josip Juratović i demohrišćanin Ginter Krihbaum. Juratović je za agenciju Hina izjavio da je i sama Hrvatska „upravo po poglavljima 23 i 24 relativno nespremna prihvaćena u EU, s ciljem da bude primer i partner ostalim zemljama u pretpristupnim procesima regije zapadnog Balkana“.
„Hrvatska politika je na žalost izneverila očekivanja EU i stvara sve lošiji ugled kako na unutrašnjem tako i na spoljnopolitičkom planu“, rekao je Juratović koji je godinama pratio i podržavao proces približavanja Hrvatske EU.
Krihbaum je u razgovoru za Dojče vele poručio da nema razumevanja za zahteve iz Hrvatske „jer se radi o bilateralnim temama za koje očekujemo da se reše u za to predviđenim modulima i sudovima – za to i imamo međunarodne sudove.
Tvrdnje Jutarnjeg lista
Jutarnji list je, podsetimo, prošle sedmice objavio, pozivajući se na poverljivi izveštaj Evropske komisije, da je EK odbacila hrvatske zahteve u sporu sa Srbijom zbog kojih je Hrvatska blokirala otvaranje poglavlja 23 u procesu evrointegracija. Taj zagrebački list navodi da EK ne smatra spornim srpski zakon o univerzalnoj jurisdikciji kojim se Srbija proglasila nadležnom za suđenje za ratne zločine počinjene u drugim državama bivše Jugoslaviji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
