Sapunica

 Dačić je odgovorio – šta bi drugo – da to nije tačno, mada i sam zna da je istina na mojoj strani. Neću ga kinjiti, tu istina nije ni bitna zbog njega koliko zbog onog drugog; još više, zbog atmosfere u koaliciji. Već sam negde govorio: to je atmosfera političkog sadizma, i o njoj je važno da se zna. Sad Sijarto: predizborni miting u Pančevu neće – na njegovu žalost – ostati zabeležen po njegovom gostovanju, nego po amblematičnoj izjavi jednog očajnika koji je (u ime hiljada drugih očajnika) poručio egzaltiranom predsedniku vlade da su ljudi gladni. Predsedniče, mi smo gladni, odjekuje još taj krik, i odjekivaće i kad se izbori završe. Da li će imati neki efekat, to je tema za neko drugo razmatranje. Ovde idemo dalje sa gostom, mađarskim ministrom: doznajem, naime, da su posle ovog što su čuli na zboru – gladni smo, predsedniče – predsednik i njegov gost otišli pravo na Dedinje, u famoznu vilu Bokeljku, i tamo uz jela, piće, muziku i devojke, obeležili dan. Predsednik države, kojeg inače na izborima nema, navodno se priključio, a opet navodno, najviše je uspeha imala pesma „Podmoskovske večeri“. (Sve u skladu sa politikom mađarskog ministra da Evropa ne sme rušiti mostove sa Moskvom.) Ne foliram se, ali ne mogu da verujem! Bio bih iskreno srećan ako bi se pokazalo (ako bi se javilo) da je ova terevenka nečija izmišljotina. Da suprotno slučaju sa Dačićem, istina nije na mojoj strani.