Vlada Srbije je na telefonskoj sednici, uz saglasnost 14 ministara, usvojila Uredbu o posebnom načinu obrade podataka sadržanih u matičnim knjigama za područje AP Kosovo i Metohija. Izvori Danasa u državnom vrhu tvrde da ostalih sedam ministara nije ni učestvovalo u izjašnjavanju. U vladi kažu da njihova imena ne mogu da saopšte jer je to službena tajna.

Vlada Srbije je, kako je rečeno Danasu, donela odluku da kopije matičnih knjiga preda pregovaračkom timu, a da je u sve detalje upućen samo glavni „tehnolog“ za pregovore i sprovođenje Uredbe – šef vladinog tima za dijalog s Prištinom Borislav Stefanović.

Povodom spekulacija da je ovaj dokument donet na osnovu spornih članova Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, o kojima tek treba da se izjasni Ustavni sud Srbije u Nemanjinoj 11, Danasu je nezvanično rečeno da postoji mogućnost da se i ova Uredba nađe pred istom pravosudnom instancom. Ukoliko do toga dođe, zvanični Beograd, stisnut kratkim rokovima za početak primene dogovora iz dijaloga s Prištinom, ipak ima „prečicu“ – na osnovu mišljenja Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije, Uredba bi mogla da dobije zeleno svetlo za privremenu primenu, kažu Danasovi izvori.

Uredbom o matičnim knjigama uređuje se poseban način obrade podataka sadržanih u matičnim knjigama rođenih, venčanih i umrlih koje se vode za područje AP KiM, sa ciljem „vođenja pouzdanih evidencija o ličnom stanju građana i efikasnijeg ostvarivanja i zaštite prava i sloboda građana za vreme važenja Rezolucije 1244 SB UN“. Poseban način obrade podataka sastoji se, kako piše u dokumentu, u fotografisanju, skeniranju ili fotokopiranju podataka, a sprovode ga gradske uprave gradova u koje su 1999. izmeštene matične knjige sa KiM. Obradi podataka, koja će se finansirati iz budžeta Srbije, mogu da prisustvuju predstavnici vladinog tima za dijalog sa Prištinom i organa EU i UN. Podaci se dostavljaju pregovaračkom timu Beograda, koji se o njihovom korišćenju dogovara s nadležnim predstavnicima EU i UN.

U državnom vrhu Srbije niko ne želi da zvanično potvrdi da li je za dobijanje statusa kandidata 9. decembra dovoljno samo da se donesu uredbe o sprovođenju briselskih dogovora ili oni treba i da počnu da se sprovode. Kako je Danasu nezvanično rečeno, uredba o katastru još nije stigla u vladu.

– Vlada je donela Uredbu o matičnim knjigama, dok će uredbe o katastru i slobodi kretanja usvojiti u najkraćem roku. Dogovor o carinskom pečatu i pratećoj dokumentaciji, koja je statusno neutralna, već se sprovodi. Potrebno je još samo da se postigne sporazum u vezi s prelazima Jarinje i Brnjak na severu KiM, koji će biti u skladu sa Rezolucijom 1244, šest tačaka Ban Ki Muna i Ustavom Srbije – izjavio je za Danas Borislav Stefanović, koji je o ovom problemu juče video-linkom razgovarao s posrednikom EU Robertom Kuperom.

Stefanović naglašava da se „dogovori s Prištinom mogu sprovesti samo podzakonskim aktima i da nikakve ratifikacije neće biti, jer se ne radi o sporazumima dve nezavisne države“. On tvrdi da u vladi nema problema, niti neslaganja, a da neka drugačija mišljanja krugova koji ne odlučuju nisu relevantna, dok tumačenja koja su se pojavila u javnosti u vezi s dogovorom o katastru nisu tačna“.

– Sporazumom o katastru Srbija ne priznaje Vrhovni sud Kosova. Da bi država priznala taj sud, mora da ima ili pravnu korespodenciju s njim ili da je on deo njenog sistema, što ovde nije slučaj. Građani koji budu želeli da podnesu dokaze i upišu u knjige svoju imovinu, ukoliko to pravo ne ostvare kroz dvostepene komisije, u kojima će biti i naši predstavnici, mogu da se žale međunarodnom veću sudija u okviru Vrhovnog suda Kosova. Beograd tako učestvuje u procesu kojim ulazi u katastarski sistem koji Priština, uz pomoć međunarodne zajednice, vodi polulegalno, čime se otvara mogućnost ispravljanja ranijih i sprečavanja novih zloupotreba katastra – objašnjava glavni beogradski pregovarač, uz napomenu da će Beograd dobiti od Prištine podatke iz kosovskog katastara.

Radi se na „zajedničkoj graničnoj upravi“

Vlada Kosova na jučerašnjoj sednici dala je saglasnost za postizanje sporazuma o integrisanom upravljanju granicom sa Srbijom, izjavila je Edita Tahiri, šef prištinskog tima za dijalog s Beogradom. Tahiri tvrdi da će to biti međudržavni sporazum, za čije sprovođenje kosovska strana traži da potpisnik i garant bude i EU, zbog činjenice da Srbija ne priznaje kosovske granice. Kako Danas nezvanično saznaje, radni naziv papira, čiji tekst usaglašavaju Beograd, Priština i Brisel je „zajednička granična uprava“, s tim što će se svakoj od strana ostaviti mogućnost da u prevodu koristi termin „granica ili prelaz“, kako joj odgovara.

Predsednici opština danas u Beogradu

Borislav Stefanović danas u podne u Beogradu trebalo bi da razgovara s predsednicima četiri srpske opštine sa severa KiM. Tema razgovora je rešavanje krize na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak. Predsednici opština traže da im Stefanović saopšti šta je sve do sada dogovoreno s Prištinom. Oni bi u petak trebalo da prisustvuju i sednici skupštinskog Odbora za KiM, na koju su takođe pozvani ministar Goran Bogdanović, Stefanović i delegacija Skupštine zajednice opština AP KiM.

U ponedeljak nastavak dijaloga u Briselu

Beograd – Borislav Stefanović najavio je sinoć da će dijalog sa Prištinom biti nastavljen u ponedeljak u Briselu i da će jedna od tema biti administrativni prelazi. On je televiziji Pink rekao da u njegovim jučerašnjim razgovorima s posrednikom Evropske unije Robertom Kuperom preko video linka nije pronadjeno rešenje za administrativne prelaze, ali da će razgovor biti nastavljen i sutra. Na predstojećim razgovorima u Briselu, pored administrativnih prelaza, biće reči i o regionalnom predstavljanju Prištine i univerzitetskim diplomama, rekao je Stefanović. Beta

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari