– „Nivo političke i šire društvene debate u Srbiji je opao: radikalne promene u medijima učinili su nemogućim ozbiljnu diskusiju o bilo čemu, pa i o odnosu Rusije i Srbije. Rasprava o tome kojoj strani Srbija treba da se privoli je, nažalost, isprazna i histerična.
p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }
Dominira propaganda koja eliminiše sve neistomišljenike, a neke ličnosti su zbog svojih stavova izložene linču, što se nedavno dogodilo Jeleni Milić“, rekla je Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, na okruglom stolu „Srbija u geostrateškom pozicioniranju Rusije“.
„Države kao što su Rusija i Srbija, osim što su nesposobne da transformišu svoja društva, dele i osećaj frustracija zbog gubitka. Srbija zbog gubitka Jugoslavije, a Rusija SSSR-a i statusa svetske sile“, istakla je Biserko. Ona je dodala da takav osećaj frustracije ima uticaj na ponašanje obe države na međunarodnoj sceni.
„Do povratka Rusije na Balkan 2008. došlo je i zbog toga što je region pogođen svetskom ekonomskom krizom. Rusija nastupa sa pozicije zemlje koja se bori za povratak na međunarodnu scenu, a njeno energetsko bogatstvo omogućava joj da povratak potkrepi pozamašnim finansijskim sredstvima“, rekla je Biserko. Ona smatra da se Rusija vodi time da je slovenski identitet superiorniji u odnosu na zapadnoevropske vrednosti.
Prema njenim rečima, dva su faktora koja guraju Zapadni Balkan u nestabilnost, a to je nespremnost EU da se širi na Balkan i Rusija koja je izgubila sredstvo uticaja prekidom izgradnje gasovoda.
„Poziv Crnoj Gori za članstvo u NATO, ubrzanje integracija Bosne i Hercegovine, kao i pregovore sa Srbijom, Rusija vidi kao pokušaj Zapada da ubrzanim tempom uspostavi kontrolu nad preostalim bivšim jugoslovenskim republikama, odnosno novim državama“, rekla je Biserko.
Prema rečima Jadranke Jelinčić, direktorke Fondacije za otvoreno društvo, kada su u pitanju odnosi Srbije i Rusije, smatra da se njima pristupa sa dosta osećanja i sa stanovišta romantičnih predstava o prošlosti.
Istoričarka Latinka Perović je istakla da su srpsko-ruski odnosi veoma kompleksni i podrazumevaju državne, vojne, političke, kulturne, kao i verske veze. Po njenom mišljenju, najinferiorniji su odnosi u privredi, dok su najjače idejne veze.
„Srbija u svojoj istoriji ima dve političke i intelektualne generacije koje su se vezivale za Rusiju. Ove dve generacije su one koje konstruišu identitet i one koje nemaju orijentaciju da u mase unesu znanja i svest“, rekla je Perović. Ona je u prvu grupu svrstala srpske socijaliste iz 19. veka, među kojima se ističe Svetozar Marković, dok je druga grupa namenjena komunistima, koji su dugogodišnjom vladavinom ostavili društvo bez alternative.
„Evropocentričnim i balkanskim pristupom se ne može razumeti Rusija. Pogrešna predstava o Rusiji datira iz istorije, a i sami smo skloni glorifikovanju i mistifikaciji Rusije kao majke. Rusija meku silu koristi duže vreme, ali ništa manje niti više od ostalih država koje su zainteresovane za promociju svojih interesa na nekom području“, rekla je Jelica Kurjak, bivša ambasadorka Srbije u Rusiji. Ona je dodala da Zapad nudi promene, a mi se promena bojimo, dok se to ne odnosi na Rusiju. „Rusija nudi element duhovnosti kao ideologije koja okuplja svoje stado, nudi slovenstvo, jezik koji je sličan, ali opet se ne razumemo“, ocenila je Kurjak. Po njenom mišljenju, Rusiju niko ne mrzi, kao što je niko ne voli, jer gde ima emocija tu caruje neznanje. „To je samo zamena stanja za naše neznanje da nešto učinimo sa sobom, umesto što samo stvaramo mitove od prijatelja do neprijatelja i mitove od nas samih i budemo nešto što defakto nismo“, istakla je Kurjak.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
