Spremni da odmah proglasimo da je KiM okupirana teritorija

Spremni smo na sve mere nenasilnog otpora, kako bi se u Srbiji razmontirao sistem kolonijalne uprave i NATO dominacije. Ipak se nadamo da ćemo na ovaj Đurđevdan, kao i sveti Georgije, „ubiti aždahu“ – kaže za Danas Vladan Glišić, kandidat Pokreta Dveri za predsednika Srbije.

• Šta vas je motivisalo da učestvujete u predsedničkoj kampanji, u kojoj i mediji i istraživanja forsiraju lidere DS i SNS?

– Moja kandidatura je zapravo podrška našim kampanjama na drugim nivoima, a i prilika da kažemo kako treba da izgleda predsednički mandat u Srbiji. Moj razlog bio je da dobijemo medijsku pažnju i angažujemo finansije, jer za kampanju koja dosta košta nemamo drugih izvora prihoda osim onih koji su na nivou održavanje organizacije, što nije dovoljno.

• Da li postoji Srbija između Tadića i Nikolića?

– Obojica su nesrećno rešenje za Srbiju, ali nisu krajnosti, nego dva lica iste medalje. Najveći problem Srbije je to što nema mogućnosti da ima jednako jakog kandidata na potpuno drugoj strani, jer su svi ostali kandidati medijski, finansijski i na razne druge načine gurnuti na marginu. Ovo što se zove Tadić, Nikolić – to nije izbor, nego samo vrćenje istih ljudi.

• Koga bi Dveri podržale u drugom krugu predsedničkih izbora?

– Od njih dvojice nikog. Kao političku opciju ne bi smo podržali režimske stranke, kao ni LDP koji smatramo, takođe, režimskom, a ni SNS zato što želi da nastavi politiku Tadićevog režima. Što se ostalih tiče, presudna je njihova spremnost da odgovore na pitanje šta su radili prethodnih 20 godina, kroz proveru porekla imovine njihovih lidera i tajkuna. Za sada niko iz opozicije nije podržao ovaj naš zahtev.

• Kako komentarišete tvrdnje radikala da su Dveri „Đilasovo čedo“ i u čemu je vaš problem sa naprednjacima?

– Nismo čuli da radikali to zvanično tvrde, ali znamo za mnoge kuloarske priče raznih stranaka. To su ogovaranja. SRS nas nikada zvanično nije napala, kao ni mi njih, a mnogo puta podržali smo Vojislava Šešelja kao ličnost koja se bori u Hagu za srpski interes. SNS nas napada i zvanično i nezvanično: razbijali su nam prostorije, tukli se s našim ljudima na ulici, cepali plakate, vode prljavu kampanju protiv nas već godinu dana. Do sada smo ćutali, sada više nećemo. Na poslednje pismo koje smo uputili Nikoliću, nismo ni očekivali odgovor, želeli smo da do kraja razobličimo licemernu poziciju SNS.

• Izvesno je da Beograd na KiM neće spovesti lokalne, a sada su sporni i predsednički i parlamentarni izbori. Kako će Dveri reagovati ako na KiM uopšte ne bude izbora u organizaciji Srbije?

– To je kršenje Ustava i odustajanje od ustavnih pravila, što povlači i odgovornost. Jasno nam je da je južno od Ibra skoro nemoguće spovesti izbore. Ali, na severu KIM, gde je to lako izvodljivo odustajanje od svih nivoa izbora bilo bi izdaja i prema tome ćemo se tako i ponašati.

• Da li ste, bez obzira na bezbednosne rizike, spremni da vodite kampanju i južno od Ibra?

– To nije nemoguće. Naši ljudi su pokušali da to rade, ali su raspisane poternice za njima. Suština je da se definiše šta se tu dešava, ali onda ne može da se kaže s Tačijem treba pregovarati, nego on ima status teroriste koji je privremeno okupirao teritoriju i kad god se neko od njegovih službenika pojavi u ostatku Srbije mora da bude uhapšen.

• Znači li to da bi Dveri, ako bi imale uticaj na novu vlast, proglasile okupaciju KiM?

– Spremni smo da odmah proglasimo okupaciju KiM i da zahtevamo da se problem odmah vrati u SB UN gde ćemo se, oslonjeni na Rusiju i Kinu, spremati da se borimo protiv tog problema u narednim decenijama kako svaki dostojanstven narod radi. To je jedina prava mera koju bi neko ko hoće da vodi vlast u ime srpskog naroda morao da uradi.

Dačić, Broz i Pavelić

* Da li je „svetosavsko oblikovanje srpskog društva“, za koje se zalažete, zaista danas moguće u sekularizovanoj Srbiji, posle više decenija ateizacije i u trenutku kad neki od Vaših konkurenata, kao Ivica Dačić, nude „nastavak puta Josipa Broza“?

– To je pravi antipod. Ako Dačić stvarno misli da nastavi Brozovim putem, koji je srpski narod žestoko i sistematično upropastio, poštenije bi bilo da kaže da bi nastavio put Ante Pavelića. To je prava mera toga što Dačić priča. Što se tiče svetosavskog modela, on je zapravo izvorište našeg porodičnog modela društva. Mi prihvatamo sekularni poredak kao civilizacijsku tekovinu, a kada se te porodične vrednosti prevedu u društvenu akciju, to je najbliže onom što mi zovemo socijalni patriotizam, bez kog nema porodica s više dece, rađanja i zaustavljanja demografske katastrofe.