Spremni na dogovor s Prištinom i bez posrednika

Dačić je uveren da će zvanični Beograd nastaviti pregovore s Prištinom, ako treba i bez posrednika, jer drugi način za rešavanje kosovskog problema ne postoji. Ujedno, tvrdi da je povezivanje (ne)postizanja sporazuma s Prištinom sa dobijanjem datuma početka pregovora o članstvu u EU i pogrešno i opasno.

Sa premijerom Dačićem razgovarali smo neposredno po njegovom povratku iz Ruske Federacije, gde je bio primljen na najvišem nivou.

S kakvim utiscima se vraćate iz posete Moskvi? Politički, koji su ključni rezultati?

– Osnovni, ne utisak, nego činjenica koju donosimo u Beograd, jeste snažna podrška Rusije politici ove Vlade Srbije, pre svega zahvaljujući našim nastojanjima da u odnosima s Rusijom, i sa svim drugim zemljama, pre svega budemo iskreni i jasno saopštimo i svoje želje i svoje namere. Rusija jeste naš prijatelj, i to upravo onakav kakav nam je danas i potreban. Kada nešto odlučimo, Rusija će nas podržati, a mi nikada nećemo tražiti da Rusija nešto odluči umesto nas. Za razliku od ranijih perioda, mi danas ne doživljavamo Rusiju kao kartu na koju se igra kada sve ostale opcije propadnu, i ne vučemo je za rukav kada nešto sami, bez da smo je o tome i obavestili, zabrljamo. Može se zato reći da je svest o međusobnim odnosima Rusije i Srbije podignuta na nivo na kojem se sa uvažavanjem gleda na međusobne interese. Rusija ima svoje interese, ali joj je veoma drago što i Srbija, konačno, jasno saopštava svoje, i što ne doživljava Rusiju kao nekoga iza koga se treba sakriti, kao dete iza starijeg brata kada razbije prozor, a i ne kaže mu da ga je razbilo. Srbija je, dakle, i pred Rusijom, i pred drugim zemljama, preuzela odgovornost za ono što radi i za ono što namerava da radi. Takva Srbija je mnogo prihvatljivija za prijatelja od neodgovorne Srbije, od one koja je lagala sve, pa i svoje prijatelje. I upravo zato, iz Moskve dolazimo sa svešću o novom prijateljstvu, i s potrebom da svoje probleme, baš zbog naših prijatelja, rešavamo sami, uvereni da njihova pomoć, kada to bude potrebno, neće izostati.

U vezi s ekonomskom saradnjom s Rusijom, šta je po vama najvažnije?

– Srbija od Rusije trenutno uči, a Rusija joj u tome i najviše pomaže, osnovnu političku lekciju 21. veka. Da se nacionalni interesi više ne brane ognjem i mačem, nego novcem. Jaka država je samo ona koja je i ekonomski jaka, koja može da obezbedi razvoj i rast, koja sama otvara, ili omogućava otvaranje novih radnih mesta. Ekonomska pomoćRusije je ključni faktor daljeg rasta i razvoja Srbije, dakle i ključni faktor njene buduće snage i sposobnosti da ostvari i brani svoje nacionalne interese.

Ta pomoć, kroz povoljne kredite i investicije kakva je i Južni tok, kroz otvaranje ruskog tržišta za srpske proizvode i proizvode napravljene u Srbiji, poput Fijat automobila, danas za srpske nacionalne interese više znače od bilo čega drugog. Pre svega zato što, danas, i Srbija je to naučila baš prateći primer Rusije, samo jaka ekonomija i visoki standard kao njena posledica mogu da sačuvaju državu, i spolja i iznutra.

Na taj način jaka i velika država, i Srbiji je to cilj, odličan je partner i ima mogućnost da bude prijatelj sa svima. I sa Rusijom, i sa Evropom i sa Amerikom, Kinom…

U kojoj će meri razgovori s Putinom i Medvedevim, i ono što ste od njih čuli, uticati na nastavak briselskog dijaloga s Prištinom? Koliko je ruski stav po tom pitanju važan?

– Ruski stav je, danas, u svemu važan. Rusija je jedna od država koje su, pre svega, ekonomski lider u svetu, i energetski džin čiji se stavovi svuda poštuju. Samim tim, nema ničeg logičnijeg nego da se o važnim pitanjima, kakvo je kosovsko, konsultujemo i sa Rusijom. I Rusija će nam svakako pomoći, očekujući od nas upravo ono što danas i radimo. Da uložimo napore da svoje probleme doživimo pre svega kao svoje, a ne tuđe, i da mi budemo oni koji će i inicirati rešenje tih problema, i zatim sve učiniti da oni i budu rešeni. Kada je rečo Kosovu, ova vlada je upravo to i uradila. Prestala je da laže, i sebe i druge, identifikovala problem i bacila se na njegovo rešenje. Podrška Rusije ovoj vladi i ovoj politici zato i ne izostaje. Ona je otvorena i ogleda se, pre svega, kroz, moram da kažem, zaista velikodušnu, ekonomsku pomoć. Primer Južnog toka, koji će Gasprom sam finansirati u delu kojim prolazi kroz Srbiju, najviše o tome govori.

U pravcu mogućeg nastavka pregovora s Prištinom, šta je ono što sledi? Kakve se sve konsultacije obavljaju, i kakve će se obavljati narednih dana? Šta vam kaže Ketrin Ešton?

– Ja bih rekao – ne mogućeg, nego obaveznog nastavka razgovora sa Prištinom. I podsećam vas da sam većnapomenuo da je Srbija spremna, ako ne bude više bilo posrednika, da nastavi i direktne razgovore sa samom Prištinom, pre svega zato što je problem Kosova problem Beograda, i problem Prištine, i mi moramo i da nađemo način da ga rešimo. Mislim da je ta naša želja jasno prepoznata, i dobili smo, mogu i to da kažem, podršku da nastavimo sa razgovorima. Sve konsultacije su upravo zato i vezane za nastavak dijaloga i pronalaženje rešenja. Ledi Ešton, koju agenda i izveštaj koji sprema teraju na jasnije rokove, nije, i mi smo joj zbog toga zahvalni, odbacila mogućnost skorog nastavka dijaloga.

Verujete li, zaista, u konačni dogovor? I to pre 22. aprila, kada zaseda Savet ministara EU?

– Mi, kao što sam rekao, drugi put nemamo. I od prvog dana, mog prvog susreta sa Hašimom Tačijem, jasno smo pokazali kakvo je opredeljenje Srbije. I dan-danas imamo dobru veru da je to opredeljenje ispravno i jedino moguće.

Znate, mi smo počeli pregovore svesni da pitanje Kosova ne može, ne sme, više da bude pitanje krvi i tla, već pitanje života ljudi koji na njemu žive.

I bili smo svesni činjenice da je pre 32 godine, u aprilu, tadašnje Predsedništvo tadašnje SFRJ uvelo vanredno stanje na Kosovu zbog studentskih demonstracija, i da su i Srbija i Kosovo sve te godine, do danas, proveli živeći u raznim oblicima raznih vanrednih stanja. I hteli smo da to prestane. Hteli smo da počnemo, i mi i ljudi na Kosovu, da se bavimo životom, njegovim razvojem, kvalitetom, sigurnošću. I ovi pregovori su, većdo sada, dokazali da je to moguće.

Na kraju, i pitanja koja su ostala nerešena tiču se tog života. Tiču se toga ko će Srbe na Kosovu da čuva, ko da im sudi, ko da ih uči i leči. Sama ta činjenica je veliki napredak i ohrabruje da je rešenje moguće.

Na kraju, i Tači je to dobro primetio, nepostizanje sporazuma je poraz i Srbije i Kosova, a ja bih dodao i nastavak vanrednog stanja za sve u Srbiji i za sve na Kosovu. To moramo da završimo. Stanje moramo da vratimo u redovno, i normalno. Moramo, jednom rečju, da omogućimo život, i Srbima i Albancima.

Realno, kakve su sada šanse Srbije da u junu dobije datum početka pregovora sa EU? Ili da dobijemo „datum za datum“, ili ništa? Šta je najrealnije?

– Najrealnije je da prestanemo da vezujemo rešavanje našeg najvećeg problema samo za EU integracije. Mi Kosovo rešavamo, kao što sam rekao, da bismo mogli normalno da živimo, a ne da bismo dobili datum. Taj datum je, opet, svakako naš cilj, i to iz istog razloga – da bi, konačno, živeli normalno. Ali, sve vreme, u celom tom procesu, mora da nas vodi svest da Kosovo rešavamo zbog Kosova i Srbije, i da moramo da ga rešimo bez obzira na to kada ćemo, kog tačno dana, dobiti datum.

Srbija je, pritom, privržena evropskom putu, ispunjava obaveze iz evropske agende, bavi se reformom i usklađivanjem svojih propisa sa evropskim, usvaja evropske standarde i pravila, i svakako će nastaviti to da radi. Licitirati o tome kada će naš trud biti prepoznat i dobijanjem datuma, i vezivati pregovore o Kosovu za taj čin, pogrešno je i ne vodi ničemu.

Ova vlada sve čini, i ubeđen sam da je sposobna da ostvari oba ta cilja, dakle i da razreši kosovski čvor i da nastavi sa EU integracijama i dobije datum. Kada će to da uradi, naravno, zavisi najviše od nje, ali, pogotovo kada je rečo datumu, zavisi i od drugih faktora, najviše od izbora u Nemačkoj. No, važno je reći da smo mi, od samog početka, računali na sve te faktore i da nas oni ne mogu ni obeshrabriti niti zaustaviti u naporima da svoje najvažnije ciljeve i ostvarimo.

Ima li razlike u stavovima oko Kosova i EU između vas i predsednika Nikolića?

– Mislim da je želja da te razlike postoje jedna od onih crta našeg mentaliteta zbog kojih upravo i treba menjati taj mentalitet. Ona je dokaz da mi često više volimo nesreću od sreće, neuspeh od uspeha, svađu od mira… Kao da nam je tako, valjda, zanimljivije, čak i bez obzira na to šta će da nam se desi. Zato i tolika navala, toliki pokušaji da se, u vreme kada se bavimo zaista najvažnijim i najživotnijim pitanjima, pitanjima od kojih nam bukvalno zavisi budućnost, dokaže, ili pronađe dokaz, da smo Nikolić, Vučići ja na suprotnim stranama.

U drugim državama, da ne kažem normalnim, ljudi bi, i na samu pomisao da im je rukovodstvo u ovako važnom trenutku sklono neslozi, uradili sve da se eventualne razlike uklone i da se izbegnu nesuglasice. Ovde, čak i kada pričate da je sve u redu i da nema nesloge, svi pokušavaju da nas posvađaju. A pritom im posledice te svađe uopšte nisu u glavi. A posledice su – neuspeh pregovora, odustajanje od Evrope, gubljenje prijatelja zbog sopstvene neozbiljnosti i, na kraju, ali ne i kao poslednja stvar, totalni raspad države.

Želi li, stvarno, neko sve to? Nikolić, Vučići ja sigurno ne, i zato toliko vremena i provodimo konsultujući se oko svih pitanja i tražeći najbolje rešenje. Rešenje koje će ovom narodu i ovoj državi konačno nešto i doneti. I naravno da smo u tome jedinstveni.

Mir zna biti bolan, ali bolniji je rat

Šta vam je patrijarh Irinej rekao pre neki dan, nakon što ste mu vrlo jasno odgovorili na pismo Sinoda SPC. A šta ste mu vi rekli? Kako je protekao susret?

– Ova vlada izuzetno poštuje i crkvu i sve druge, za narod i državu, važne institucije. Istovremeno, mi samo hoćemo da, u ovom trenutku, svi u Srbiji shvate koliko je važno birati svaku reči paziti da se ne doliva ulje na vatru koju je posle teško ugasiti. Mi, kada je o Kosovu reč, nismo krenuli u rat. Krenuli smo, posle mnogo godina, u mir. I taj mir košta, i zna da bude bolan, ali svakako su mu i cena i bol manji od onih koje izaziva rat. I ako smo se odlučili, a jesmo, da hoćemo normalan i miran život, onda je, valjda, i obaveza svakog od nas da svakim svojim gestom, i svakom svojom rečju, to i podržimo, svesni upravo užasne cene i ogromnog gubitka koju donosi suprotna opcija. Verujem da će naša crkva svoje molitve posvetiti upravo takvom, normalnom i mirnom životu svog naroda.