Iako su Srbija i Hrvatska 2000. bile na identičnim pozicijama, Hrvatska će od sledeće godine zvanično biti članica Evropske unije, dok je naša zemlja imala mnogo veće izazove. Ipak, na evropskom putu Srbija nema bolji primer od hrvatskog primera pregovaranja, ocenjeno je sinoć na debati „Put Hrvatske od Tuđmana do pristupanja EU: šta to znači za Srbiju?“.
Direktor Kancelarije za evropske integracije Milan Pajević rekao je da su pitanja saradnje sa Hagom, Kosovo i neizvesnost državne zajednice Srbije i Crne Gore odložili Srbiji proces evrointegracija. Prema njegovim rečima, dodatni problem izazvala je i „neprijatna atmosfera“ i duboke podele u društvu, nastale nakon demokratskih promena, što je usporilo krucijalne reforme.
– Moramo održavati dobrosusedske odnose, jer je to značajno i za Srbiju i za Hrvatsku na našim putevima ka EU. Nije bitna samo politička saradnja, već i ekonomska i saradnja u drugim oblastima – naglasio je Pajević. On je dodao i da je iskustvo Hrvatske korisno za dalji proces evrointegracija Srbije, pa su tako često hrvatski eksperti bili pozivani u Beograd kako bi preneli svoja iskustva.
Predsednica skupštinskog Odbora za evropske integracije Milica Delević istakla je sinoć da su izazovi Srbije i Hrvatske na putu ka EU bili različiti. Kako je dodala, Srbija je saradnju sa Hagom počela još u vreme vlade Zorana Đinđića, dok je Hrvatska dugo odbijala saradnju sa tim sudom, ali ipak završila proces evrointegracija.
– Sećam se izveštaja iz 2002. kada je Srbija bila ocenjena kao šampion u dostignutim reformama. Međutim, svi lideri u zemlji posle Slobodana Miloševića nisu imali jedinstveni stav o dešavanjima tokom devedesetih, što je znatno otežalo tranziciju. U Hrvatskoj je podrška evropskom putu oduvek bila stabilna. U Srbiji je pre nekoliko godina podrška građana bila mnogo veća nego što je danas, dok sada postoji konsenzus većine stranaka po tom pitanju koji ranije nije postojao. To je pomalo paradoks – naglasila je Delevićeva.
Ova debata usledila je nakon prikazivanja dokumentarnog filma „Sumrak heroja: Hrvatska, Evropa i Međunarodni tribunal“ Artget galeriji, koji je zasnovan na istraživanjima koja je sprovela Evropska inicijativa za stabilnost i deo je serijala „Povratak Evropi“ koji je pokrenula Erste fondacija. Film tokom 52 minuta prikazuje put Hrvatske od izolacije kasnih devedesetih, preko suočavanja sa prošlošću, do konačnog otvaranja ka ostatku Evrope. Bivši i aktuelni predsednik Hrvatske – Stjepan Mesić i Ivo Josipović, bivša haška tužiteljka Karla del Ponte i druge javne ličnosti intervjuisani su u ovom dokumentarcu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
