Srbija u NATO pretnja Rusiji

– U toj situaciji premijer Putin je jasno izneo ruski stav – ovo pitanje Srbi treba sami da reše, ali Rusija smatra za neophodno da iznese svoje mišljenje o širenju NATO, koje ugrožava njenu bezbednost. Navodeći konkretan primer, rekao je da male zemlje u NATO niko ne pita za mišljenje, nego se donose odluke koje one treba da ispune. Eventualna odluka o razmeštanju raketa na teritoriji Srbije bila bi pretnja za bezbednost Rusije i ona bi bila primorana da preduzme vojne mere kako bi otklonila tu vojnu pretnju. Te mere neće biti uperene protiv Srbije, nego protiv tih raketa – objašnjava ambasador Konuzin.

Da li je ova izjava premijera Putina „upozorenje“ srpskim vlastima?

– Srbija ima pravo da se priključi bilo kojoj organizaciji. Poštovaćemo odluku koju ćete sami doneti, ali računamo da će Beograd s poštovanjem prići našim razmišljanjima da bi ulazak u NATO predstavljao pretnju po bezbednost Rusije. Lično smatram da je neophodno Srbiji objasniti situaciju šta bi bilo kada bi na njenoj teritoriji postojala pretnja po bezbednost Rusije. Sarađivali smo 800 godina i nikad se takvo pitanje nije pojavilo. Naprotiv, ratovali smo protiv zajedničkih neprijatelja i nije dokraja jasno iz kojih razloga na teritoriji Srbije može biti razmešteno oružje upereno protiv Rusije.

Snage NATO na Kosovu i Metohiji faktički su već na delu teritorije Srbije. Kako Moskva ocenjuje njihovo prisustvo posle samoproglašenja kosovske nezavisnosti?

– U skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN, teritorija Kosova je deo Srbije. Vojna baza NATO nalazi se tamo uprkos željama Beograda. To znači u suprotnosti sa međunarodnim pravom i nezakonito. Rusija to tako vidi.

Da li Moskva namerava da se uključi u pregovore Beograda i Prištine u Briselu imajući u vidu najave o učešću američkih predstavnika?

– Ruska strana je potvrdila svoju principijelnu podršku Srbiji u vezi s Kosovom. Srbija treba sama da odredi svoj stav prema tom pitanju. Podržali smo početak pregovora Beograda i Prištine i veoma pažljivo pratimo njihov tok. Primećujemo da ne teku onako kako se o tome govori u rezoluciji Generalne skupštine UN od 9. septembra 2010. i trenutno nismo spremni da se priključimo tim pregovorima.

Prema Putinovim rečima, Rusku Federaciju ne brinu evropske integracije Srbije sve dok ne utiču na rusko-srpske odnose. Gde je za Moskvu „granica“ na kojoj bi počela da brine?

– Granica je jasna. Odnosi sa EU ne treba da se razvijaju na štetu vekovnih odnosa s Rusijom. Uvek naglašavamo da ne treba predstavljati odnose sa Rusijom ili EU kao alternativu. Potrebno je i moguće razvijati uzajamno korisne odnose i s Moskovom i s Briselom, jer bi bilo bolje da postoji što više projekata koji bi bili u interesu sve tri strane.

Šta su glavni strateški interesi Rusije na Balkanu i šta će u tom pogledu značiti najavljeno potpisivanje sporazuma o srpsko-ruskom strateškom partnerstvu?

– Balkan je regija u kojoj Rusija ima svoje istorijske interese. Tu žive srodni slovenski narodi, zbog čega su ruski dobrovoljci i vojnici učestvovali u ratovima za njihovu nezavisnost. U geografskom pogledu, ova regija je prostor preko kojeg Rusija održava vezu s drugim evropskim narodima. Zainteresovani smo da koristimo ovaj prostor kao što, na primer, gradimo Južni tok kako bismo izvozili gas u Evropu. Smatramo da su to u potpunosti legitimni interesi, pogotovo što se poklapaju sa interesima balkanskih naroda i drugih evropskih strana. Među zemljama na Balkanu, Srbija je jedan od najbližih ruskih partnera i saveznika. Zainteresovani smo da razvijamo odnose u svim sferama i u dugoj perspektivi, zbog čega je Rusija izašla s inicijativom o usaglašavanju deklaracije o strateškom partnerstvu. U njoj su zacrtani glavni pravci naše buduće političke, bezbednosne, ekonomske, kulturne, vojne saradnje, saradnje u oblasti obrazovanja i na drugim poljima. Veoma smo zadovoljni što je srpska strana s velikom spremnošću odgovorila na našu inicijativu. Deklaracija je već usaglašena i biće potpisana prilikom predstojeće posete predsednika Tadića Rusiji.

Beogradski mediji tvrde da je ekonomski paket koji je Ruska Federacija namenila Srbiji vredan 10 milijardi dolara. Šta će se najbrže realizovati?

– Ne znam odakle su se pojavile informacije o 10 milijardi dolara. Tokom pregovora ta brojka se nije pominjala, jer na današnji dan razrađenih konkretnih projekata na tu sumu nema. Nastavlja se rad na postojećim projektima. U NIS će ove godine biti investirano 500 miliona dolara. Nastaviće se investicioni plan Lukoila i ulaganja u Đerdap 1. Galenika počinje izgradnju novog objekta u Kaluškoj oblasti. Što se tiče drugih projekata, o njima se stručnjaci još dogovaraju. Obe strane su naglasile da još ne može da se iskoristi ruski kredit od 800 miliona dolara. Lično ću se angažovati da pomognem njegovoj realizaciji. Radi se o nekoliko projekata vezanih za železnice Srbije, kao što su deonica Valjevo – Loznica, stanica u Zemunu, deo Beograd – Pančevo. Problem je što tehnički projekti nisu dokraja pripremljeni. Kada budu završeni, biće potpisani ugovori i posle toga će početi finansiranje.

Bez obzira na to što je težište posete bilo na ekonomskim i privrednim odnosima, da li je dolazak premijera Putina politička podrška predsedniku Tadiću?

– Rusija se ne meša u unutrašnje stvari vaše zemlje i naše odnose posmatramo u okviru saradnje Rusije i Srbije, konkretno s vladom koja je trenutno na vlasti. Upravo je to jaka strana naših odnosa – ne zavisi od specifičnosti unutrašnjeg razvoja zemlje. Rusija i Srbija smatraju jedna drugu veoma prijateljskim partnerima i grade planove za saradnju na duge staze.

Građevinci i poljoprivreda srpski aduti

Ambasador Konuzin kaže da je u razgovorima Putina sa srpskim državnim vrhom prioritet bila energetika. Zbog glasina koje se šire, Putin je detaljno i sveobuhvatno ispričao Tadiću o planovima u vezi s realizacijom Južnog toka i potvrdio da će gas tim gasovodom biti pušten 2015. Pohvaljeni su rad NIS i aktivnosti na formiranju podzemnog skladišta gasa Banatski dvor. U okviru novih mogućnosti saradnje u energetici razgovarano je o rekonstrukciji Đerdapa 1 i Đerdapa 2. Srpska strana zainteresovana je da Rusi učestvuju u projektima na termoelektranama „Nikola Tesla“ i „Kostolac“. Rusija je spremna da razmotri i mogućnost saradnje na izgradnji elektrana na gas, a konkretno su pominjane toplane Novi Sad i Novi Sad 2. Takođe je razgovarano o mogućnosti učešća srpske strane u izgradnji objekata potrebnih za Olimpijadu 2014. i Svetski fudbalski šampionat 2018. Velika pažnja posvećena je povećanju izvoza poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u Rusiju, saradnji u oblasti farmaceutske i hemijske industrije, kao i o ruskom bankarskom kapitalu u Srbiji.

Univerzitet „ispao“ iz programa

– Što se tiče programa posete, bili smo primorani da zbog nedostatka vremena neke manifestacije otkažemo. Želeo sam da premijer Putin poseti Beogradski univerzitet i porazgovara sa studentima, ali nismo uspeli da to uklopimo u program, mada je bio produžen. Premijer je trebalo da poleti iz Beograda pre 18 sati, a krenuo je tek oko devet uveče i stigao kući u dva sata posle ponoći – kaže ambasador Konuzin.