Priča se da je Ivica ucenjen. Da je koalicija sa Tadićem bila iznuđena aferom „koferče“. Da je trenutno ucenjen aferom „Banana“. Zato je, navodno, postao toliko „nevidljiv“. Postoji, jelte, i taj autorski tekst u kome se zaklinje na vernost Aleksandru Vučiću. Na pitanje da li ga Vučić „drži u fioci“, Dačić odgovara protivpitanjima: „Ne znam zašto bi on mene ucenjivao kada mu ja ne trebam? Zašto mu ja trebam kada ima većinu i bez mene?“
Ovo je, naravno, izuzetno naivan rezon, mnogo ispod Dačićevih mogućnosti. Vučić i te kako ima koristi od trenutne (a skoro sigurno i buduće) koalicije sa SPS. Za male je pare – u figurativnom smislu – kupio politički mir, gotovo potpunu dominaciju na celokupnoj sceni. U slučaju da postoji nekakva opcija dodatnog uslovljavanja, čitava računica ne može biti slađa!
Generalno gledano, medijski nastup socijalista izuzetno je solidan. Redizajnirani logotip i internet portal čine se i te kako dopadljivim i konzistentnim. Gostovanja njihovih funkcionera, predvođena nesvakidašnje odmerenom, rečitom i empatičnom Slavicom Đukić Dejanović, više su nego na mestu. Čak se i skorašnji nastup Nikole Šainovića, prosvetljenog haškom golgotom, pokazao upečatljivim. Stiče se utisak da je, kadrovski gledano, SPS neprevaziđena. Tu nema sveprisutnih tranzicionih aparatčika sa kupljenim diplomama, niti nekih zajapurenih, za raspravu nepripremljenih i nedoraslih oportunista, rešenih da spinovanjem, klevetama i bahatim prekidanjima diskredituju sagovornike. Socijalisti su, u velikoj većini, neki fini i obrazovani ljudi koji civilizovano iznose svoje stavove. Pored toga, očigledno im je dozvoljeno da poseduju stav, da demonstriraju kompetentnost i da govore uobičajenim rečnikom, bez straha da će se ogrešiti o unapred definisane, neautentične mantre medijskih štabova.
U TV reklami, SPS se poziva na nasleđe svetskih socijalista. Tekst „pije vodu“. Dačićeva interpretacija takođe je na nivou.
Stiče se utisak da bi uz veće medijsko angažovanje svog predsednika SPS mogao dobaciti daleko iznad percipiranih 12 odsto. Možda ga Vučić zaista drži u šaci, možda je direktna komunikacija sa ljudima u provinciji strateški važnija, možda će se na televiziji pojaviti tek u poslednjim predizbornim terminima. Možda Dačić, sa druge strane, već sada upire pogled ka predsedničkim izborima 2017, pokušavajući da oko sebe izgradi svojevrstan kult ličnosti. U smislu, da bude medijski prisutan, ali više kao emanacija, a manje kao fizičko biće. Da pristaje na autorizovane intervjue, da objavljuje autorske tekstove, da se ukazuje pred sitnom rajom u provinciji, ali da se, nalik Vučiću, kloni direktne rasprave sa konkurentima, kao i gostovanja u nedovoljno prestižnim TV slotovima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
