Danas, posle pedeset godina, možemo da potvrdimo da je Pokret nesvrstanih uspešno ostvario mnoge svoje aspiracije, koje mi u zemljama u razvoju delimo. Ovaj pokret nije samo okvir za koordinaciju i saradnju, već je postao i pravi forum za interakciju s drugim pokretima – izjavio je juče Mohamed Kamel Amr, ministar spoljnih poslova Egipta, otvarajući u Domu Narodne skupštine Srbije dvodnevni Ministarski sastanak Pokreta nesvrstanih, najveći diplomatski skup u Beogradu poslednjih decenija.

Na dvodnevnoj konferenciji, kojom se obeležava 50 godina od osnivanja nesvrstanih, učestvuje 105 delegacija iz svih delova sveta, od čega 80 punopravnih članica Pokreta.

Kamel Amr, predsedavajući Ministarskog sastanka, naveo je da svet danas nije bipolaran, kakav je bio pre pola veka, ali da je i dalje veliko interesovanje za nesvrstane.

Godine 1961, kada je u Beogradu održan Prvi samit Pokreta, u članstvu je bilo 25 zemalja, a danas ih je 120. Šef egipatske diplomatije kazao je i da se u njegovoj zemlji nedavno odigrala revolucija koja je dovela do ključnih promena, ali da Egipat i dalje želi da iskreno sarađuje i koegzistira sa svima. Kamel Amr je ujedno istakao da je počastvovan zbog toga što je bio u prilici da zasadi drvo mira u Parku prijateljstva na Ušću, što su 1961. učinili Tito, Naser, Nehru i drugi, kao i da mu je zadovoljstvo što može da predsedava sa istog onog mesta, iz Doma Narodne skupštine, odakle je Pokret nesvrstanih i započeo svoju misiju.

Govornik na svečanoj sednici ministarske konferencije bio je i predsednik Srbije Boris Tadić. Kako je naglasio, „uprkos posmatračkoj ulozi Srbije u Pokretu, naše osećanje solidarnosti s nesvrstanima je neumanjeno i poštujemo univerzalne principe na kojima su zasnovani“. Tadić je rekao i da je Srbija spremna da sarađuje sa svakom zemljom na svetu koja doprinosi uspostavljanju poverenja i mira, te da se saradnja s nesvrstanima nastavlja. Primer za to su sve jače prisustvo Srbije u mirovnim misijama UN, kao i stipendije koje izdvaja za studente iz nesvrstanih država. „To je nastavak tradicije. Mi smo, kao i nekada, uvereni u snagu mira, pravde i jednakosti“, istakao je Tadić.

Srpski predsednik poručio je na konferenciji da je spoljna politika Srbije zasnovana na poštovanju univerzalnih principa nesvrstanosti, iako Srbija nije član Pokreta nesvrstanih.

„Želimo da podignemo na viši nivo saradnju s ponosnim zemljama koje su prisutne na samitu“, rekao je Tadić u pozdravnom govoru na engleskom jeziku, a poslednji ministar spoljnih poslova bivše SFRJ Budimir Lončar, dirnut što učestvuje na ovakvom skupu, izjavio je juče da Pokret nesvrstanih danas ne treba da menja svoj koncept nego mora da pojača napore da bi sproveo svoje programe i politiku, ali i da mora da se prilagodi promenama. Kao rezultate tog pokreta, Lončar je naveo smanjenje posledica konfrontacija u vreme hladnog rata i jačanje uloge UN, dok je kao slabosti pokreta apostrofirao jaz između demokratskog međunarodnog programa Pokreta nesvrstanih i nedemokratskih režima, što se moglo videti tokom „arapskog proleća“.

Govoreći o promenama u svetu i globalizaciji, Lončar je rekao da se od osnivanja pokreta promenio i region bivše Jugoslavije čije države su u procesu približavanja evroatlantskim integracijama, ali da i dalje imaju veze sa pokretom nesvrstanih kao zemlje posmatrači u tom pokretu.

Marti Natalegava, ministar inostranih poslova Indonezije, rekao je da je okončanje hladnog rata predstavljalo ne samo potvrdu politike Pokreta, već i omogućilo njegovim članicama da ponude svoju konstruktivnu viziju o nesvrstanima, kao pozitivnoj globalnoj sili, koja se zalaže za mir, pravdu i prosperitet. On je istakao da pozitivan pokazatelj predstavlja činjenica da je raste broj nesvrstanih zemalja koje beleže ekonomski uspeh, jer one istovremeno postaju motori globalnog razvoja.

Prvog dana su govorili i zvaničnici Kolumbije, Malezije, Južne Afrike, Zimbabvea, Indije i Alžira. Svi oni poručili su da Pokret nesvrstanih treba da jača kako bi ostvario osnovne principe na kojima je osnovan pre 50 godina, a čiji su idejni tvorci bili predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito, prvi premijer Indije Džavaharlal Nehru, drugi presednik Egipta Gamal Abdel Naser, prvi predsednik Gane Kvame Nkrumah i prvi predsednik Indonezije Sukarno. Svi oni su zahvalili Srbiji za organizovanje sastanka u Beogradu,a neki od njih su se založili za priznavanje prava palestinskog naroda na državu. Učesnici su govorili i o promenama u svetu i posledicama svetske ekonomske krize.

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je u pisanoj poruci učesnicima skupa rekao da je Pokret nesvrstanih prirodan partner svetske organizacije za unapređenje kulturnog dijaloga u svetu i apelovao na nastavak saradnje tog pokreta i UN.

Tokom jučerašnjeg otvaranja u Domu Narodne skupštine, učesnici su pogledali i dokumentarni film o pola veka Pokreta, u produkciji Filmskih novosti. Za ministre i šefove delegacija sinoć je organizovana večera koju priređuje predsednik države Boris Tadić, a tokom dana gradonačelnik Beograda Dragan Đilas organizovao je prijem za učesnike konferencije.

Srbija ostaje posmatrač

Beograd je domaćin dve trećine čovečanstva, rekao je sinoć ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić i ocenio da je samit nesvrstanih prilika da se ojačaju veze i prijateljstva sa članicama Pokreta čija je većina u teškim trenucima bila solidarna sa Srbijom. On je rekao da Srbija ostaje posmatrač i da neće menjati svoj status u Pokretu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari