Naravno da će ugovor o osnivanju Er Srbije postati javan. Razgovarali smo sa predstavnicima Etihada, i oni su saglasni da ugovor bude javan. U narednih nekoliko sedmica sve će biti obelodanjeno – najavio je u razgovoru za Danasovu „Izbornu groznicu“ Siniša Mali, predsednik Privremenog organa Beograda i savetnik za finansije i privredu prvog potpredsednika srpske vlade Aleksandra Vučića. Siniša Mali će danas u Kanu održati svetsku prezentaciju projekta „Beograd na vodi“.
U vezi s poslom s Etihadom, Mali je precizirao da je održan sastanak Nadzornog odbora Er Srbije, što je navođeno kao preduslov za objavljivanje ugovora.
– Sastanak je održan i dali smo nalog pravnicima da pripreme dokumente. Ugovor je ozbiljan, dobili smo partnera koji je potpuno promenio način rada domaćeg avioprevoznika. Za dva-tri meseca biće u potpunosti obnovljena avio-flota i Er Srbija je jedan od indikatora kako treba raditi kada je reč o rekonstruisanju javnih preduzeća i privatizacijama. O Er Srbiji se već govori kao o lideru u regionu – objašnjava on.
Šta su bili najveći izazovi s kojima se suočio Privremeni organ od novembra 2013?
– Kada je Privremeni organ preuzeo vođenje Beograda, račun Grada bio je blokiran nekoliko puta i shvatili smo da što pre moramo da smanjimo troškove, pa je urađen rebalansa budžeta. Takođe, definisali smo prioritetno finansiranje za prvi kvartal ove godine, uz masovnu kontrolu troškova. Od konsolidacije finansija sve kreće, i investicije i pomoć najugroženijima, kao i briga o svakodnevnom životu građana. Drugi izazov bio je razmatranje projekata značajnih za dugoročni razvoj Grada, u okviru čega su preduzeti važni koraci, poput završetka projekta „Makiš dva“, kojim se obezbeđuje dugoročno snabdevanje vodom, završetka Veletržnice i planiranja „Beograda na vodi“. Treći segment bio je sagledavanje svakodnevnih problema Beograđana, zbog čega su organizovana dva prijema građana u Skupštini grada, produžene autobuske linije, uvedeni policajci u škole, postavljeni semafori…
Kada će „Beograd na vodi“ biti detaljnije predstavljen domaćoj javnosti?
– Prvog marta imali smo prezentaciju master plana u Dubaiju, gde smo od investitora dobili finalnu verziju kako bi taj projekat trebalo da izgleda, uključujući ukupnu površinu od 1.850.000 metara kvadratnih, a danas ću u Kanu na MIPIM-u, najvećem sajmu nekretnina, održati svetsku prezentaciju. Paralelno kreće rekonstrukcija Beogradske zadruge u Karađorđevoj ulici, zgrade koja će u naredna tri-četiri meseca biti u potpunosti restaurirana. Napravićemo maketu koja će biti izložena u Skupštini grada, a u Beogradskoj zadruzi će se nalaziti i maketa projekta i svi ostali detalji.
Šta je planirano da bude urađeno do kraja godine u vezi s tim projektom?
– U subotu je bio istorijski dan, jer je počelo izmeštanje pruge. Ukupno treba razmestiti oko 200 skretnica i oko 50 kilometara pruge i dali smo Železnicama Srbije šest do osam meseci da taj posao završe, jer je to preduslov da bi se gradilo. Nakon formiranja nove vlade donećemo odluku da se Savski amfiteatar proglasi za područje posebne namene, kako bi se stvorili uslovi za eksproprijaciju pet odsto zemljišta koje nije državno. Posle toga potpisaćemo ugovore sa investitorima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i paralelno raditi na još dve aktivnosti. Jedan segment odnosi se na pronalaženje odgovarajućeg smeštaja za oko 250 porodica koje tu žive, a, s druge strane, radimo na glavnom projektu za četiri zgrade koje će biti napravljene u prvoj fazi: kulu, tržni centar i još dve zgrade, verovatno hotel i poslovni prostor. Arhitekte iz Srbije i Abu Dabija radiće na završetku rešenja četiri objekta kako bismo krenuli u izgradnju u narednih 10 do 12 meseci.
Kako komentarišete tvrdnje da se radi o zakonski spornom projektu i bajci plasiranoj za potrebe izborne kampanje?
– Sve je počelo u septembru 2013, kada niko nije znao kada će i da li će biti prevremenih izbora. Postavili smo kratke rokove, pa nije bila želja da sve zaustavimo zbog kampanje, već da idemo punom parom. Nije to nikakva bajka. Ovaj projekat je važan za celu Srbiju jer pokreće građevinsku industriju, zaposliće 20.000 ljudi i tera nas da ubrzamo završetak Prokopa, kao i da izmestimo autobusku stanicu na Novi Beograd, čime će se smanjiti gužva u centru. Treća faza podrazumeva izmeštanje obilaznice oko Beograda, čime se izmešta pruga koja prolazi kroz centar i prevozi opasne materije, a važan je i projekat metroa. Napravili smo radnu grupu koja analizira prethodno idejno rešenje. To idejno rešenje, nažalost, ne uzima u obzir ni „Beograd na vodi“ ni Prokop ni novu autobusku stanicu, pa ćemo menjati koncept. Ukoliko Beograd dobije metro, vrednost „Beograda na vodi“ raste.
Bivši gradonačelnik Dragan Đilas procenjuje da će priprema lokacije koštati milijardu evra?
– To nikako ne može da košta milijardu evra. Možda će biti u pitanju desetine ili stotine miliona evra, ali ne milijarda. Ne bacamo pare u bunar, već stvaramo uslove da novac dođe u Srbiju i da se pokrene privreda.
Aleksandar Vučić je izjavio da ćete Vi ili Zorana Mihajlović biti kandidat za gradonačelnika. Da li ste spremni da vodite grad?
– Nisam razgovarao sa Vučićem na tu temu niti sam razmišljao o tome. Moj zadatak je da najbolje moguće obavim posao predsednika Privremenog organa i da pripremimo održavanje gradskih izbora. Zadovoljstvo je i obaveza voditi grad od dva miliona ljudi. Moje obaveze se završavaju u trenutku kada se formira nova gradska vlast i savetnik sam za privredu i finansije gospodina Vučića, pa ćemo razgovarati.
Kako komentarišete navode da zloupotrebljavate funkciju predsednika Privremenog veća zarad izborne kampanje?
– Ne bavim se politikom i nisam član nijedne stranke. Želeo sam da kao predsednik Privremenog organa pokažem da grad nastavlja da živi jer smo čuli kritike da će nastati kolaps. Ne bih rekao da je to zloupotreba već prikaz onoga što je Privremeni organ uradio. Primera radi, 7. januara odneo sam paketiće za decu u Sigurnu kuću u Rakovici i u razgovoru sa štićenicama počeli smo da razmatramo kako da im dugoročno pomognemo. Bila je ideja da na 8. mart kroz sporazum Grada i Visoke poslovne škole omogućimo štićenicama da dobiju besplatno školovanje, što je i učinjeno. Ne bih želeo da to bude iskorišćeno u predizborne svrhe.
Kako će biti rešen sistem naplate gradskog prevoza, budući da ste najavili da više neće biti Bus-plusa?
– Nisam najavio da neće biti Bus-plusa, već da neće biti Bus-plusa u ovom obliku. Postoji trend smanjenja naplate karata i Grad mora da sve više novca daje za subvencije. Ideja nam je da Grad preuzme prodaju, naplatu i kontrolu karata, da kontrolori nose značku sa oznakom Grada, a ne Apeksa, kako bi građani znali da to pripada Beogradu. Cilj nam je da unapredimo sistem, a da turskom partneru ostavimo pravljenje softvera i hardvera, jer su dobri u tome.
Zaduženost prestonice
Da li ćete predstaviti Beograđanima podatke o zaduženosti Grada, pošto SNS i DS iznose različite procene?
– Krajem 2013. izašli smo sa cifrom od 960 miliona evra, ali ona je još veća i iznosi 1.118.716.459 evra. Iako su neka preduzeća smanjila dugove, utvrdili smo obaveze koje Grad ima prema svojim preduzećima kao što su ustanove kulture ili zdravstva, a koje uopšte nisu bile u sistemu i tek završnim računom je to moglo da se utvrdi. To znači da ćemo morati još više da štedimo. Ne mora Grad sve da finansira, projekti mogu biti realizovani kroz javno-privatno partnerstvo i koncesije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.