Ovo je prvi put od 2000. godine da se zapadne zemlje klone aktivnog mešanja u formiranje vlasti u Srbiji. Zapadu je važno da se „radi posao“, dakle da vlada normalizuje odnose s Kosovom i sprovodi ekonomske reforme, a ko će je konkretno predvoditi, DS ili SNS, od sporednog je značaja, zaključak je koji se može izvesti iz razgovora Danasa sa stranim diplomatskim izvorima u Beogradu povodom aktuelnih pregovora o Vladi Srbije i čestih spekulacija da se strani zvaničnici uveliko mešaju u ovdašnja unutrašnja pitanja.
Posebno je zanimljivo pasivno ponašanje SAD. Primer američkog malog interesovanja je činjenica da je ambasadorka Meri Vorlik usred pregovora o novoj srpskoj vladi otišla na odmor, za šta joj je, naravno, bilo potrebno odobrenje Stejt departmenta, a u Beogradu nije nikoga ovlastila da se umesto nje angažuje u međustranačkim dogovorima.
Većini zapadnih sila DS i Tadić tradicionalno su bliža opcija od SNS i Nikolića i Vučića, ali među njima ne vide suštinske razlike i ponašaju se tako da niti ohrabruju, niti sprečavaju ijedan scenario. Izvesnu ulogu imaju i ideološke veze, pa u zemljama u kojima su na vlasti stranke članice Socijalističke internacionale „navijaju“ za vladu DS, dok su evropskim konzervativcima bliži srpski naprednjaci. Takođe, među demokratama i u njima bliskim krugovima nalaze se pojedinci koje zapadne diplomate dobro poznaju, ali i poštuju njihov rad, pa bi nastavak saradnje bio lakši.
Međutim, kako objašnjavaju Danasovi diplomatski sagovornici, neke zapadne sile, a posebno Nemačka, već duže vreme su razočarane u Borisa Tadića jer se nije držao postignutih dogovora, pa su spremne da daju šansu i sarađuju sa SNS, koja već uveliko otvara kanale saradnje.
Nakon nespretnih izjava novog predsednika Srbije Tomislava Nikolića o Vukovaru i Srebrenici u prvoj sedmici mandata, učešće Štefana Filea na njegovoj inauguraciji, a posebno poseta Briselu i proevropske poruke koje u ovom periodu upućuje doživljene su kao izuzetno dobre, ističu naši izvori.
Kako Danas saznaje, v. d. predsednika SNS Aleksandar Vučić početkom juna u Berlinu razgovarao je s Kristofom Hojzgenom, prvim savetnikom nemačke kancelarke Anegele Merkel za spoljnu politiku i bezbednost. Vučić je na Hojzgena ostavio „veoma pozitivan utisak“ i Nemačka ne bi imala ništa protiv da se u Beogradu formira vlada čija bi okosnica bili naprednjaci, navode izvori našeg lista bliski MIP-u u Berlinu.
Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku, za Danas kaže da za strance uvek postoje poželjniji partneri za saradnju u smislu daljeg usmeravanja Srbije u pravcu dosadašnjih spoljnopolitičkih prioriteta ili suprotno.
– Postoji i faktor stabilnosti vlade i analize stranih diplomata i zvaničnika u tom smislu, ali se one ovde uglavnom pogrešno tumače kao pritisak i direktno mešanje u politiku. Nemam dilemu da strani faktor ima određeno mišljenje o sastavu vlade, odnosno koji bi bilo bolji ili lošiji, ali ukoliko se te njihove preferencije ne ispune, to ne bi imalo nikakve posledice po Srbiju, odnosno s tom vladom bi normalno sarađivali – kaže Joksimović.
Prema njenim rečima, sigurno je da je Zapadu DSS potpuno nepoželjan za saradnju, dok ostale partije doživljavaju kao fleksibilnije i prihvataju svaku njihovu kombinaciju u vladi.
Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, za Danas kaže da je nesporno da postoje različiti uticaji na proces formiranja vlade.
– Postoje četiri izvora tog uticaja. Prvi je uticaj domaćih finansijskih krugova, koji za svoje interese lobiraju preko stranaca. Drugi izvor je onaj koji dolazi iz EU i potpuno je legitiman, jer se Srbija svojim državnim dokumentima obavezala na put ka Evropi. Verujem takođe da postoji i uticaj Amerike, kao treći izvor, i to kao interes da opstane sadašnja struktura Ministarstva odbrane Srbije. Četvrti izvor je uticaj Rusije, koja je uvek kada je Srbija napredovala ka EU ili u razgovorima s Prištinom pravila neku vrstu skandala, na šta je CEAS upozoravao – objašnjava Milićeva. Kako precizira, postoji i uticaj regionalnih aktera. Na primer, Turske zbog infrastrukture ili Austrije i Mađarske zbog svojih banaka u Srbiji.
Naša sagovornica navodi da je posle razgovore sa zapadnjacima došla do zaključka da bi oni bili najzadovoljniji ukoliko bi bila formirana takozvana velika koalicija DS i SNS.
– Ako bi i SPS ušao u tu vladu, postojala bi velika većina koja bi, prema njihovom mišljenju, mogla da izađe na kraj s budućim teškim problemima. Zapadnim zemljama je jasno da je tehnička faza razgovora Beograda i Prištine završena i da se ide na politička pitanja, koja će direktno uticati na slab srpski budžet – ukazuje Jelena Milić.
Konuzin najaktivniji
Što se tiče ambasadora u Beogradu, Aleksandar Konuzin je u ime Moskve najaktivniji, ohrabrujući na formiranje vlade bez demokrata, što je izazvalo ogromno nezadovoljstvo kod Tadića i ostalih u vrhu DS.
Pregovori
U toku jučerašnjeg dana nastavljena je komunikacija demokrata i socijalista o novoj vladajućoj koaliciji, pri čemu prvi nastupaju kao nezvanični blok sa LDP, a drugi sa URS. Podsetimo, lideri SPS i URS Ivica Dačić i Mlađan Dinkić su potvrdili da će razgovarati sa SNS ako ne bude uspeha u dogovorima sa DS.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
