Zašto Srbija glasa kontra od Rusije i Kine

Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, kaže za Danas da će biti značajan pomak ukoliko Srbija bude usklađivala stavove sa Evropskom unijom u međunarodnim institucijama.

– Srpske vlasti su to i činile neposredno posle petooktobarskih promena, ali je takav stav izmenjen nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, kada su Rusija i Kina podržale Srbiju i sprečile izglasavanje pojedinih rezolucija o KiM. Zbog toga je Srbija u pojedinim slučajevima glasala protivno rezonima demokratskih država, a u korist onih koji nisu priznale nezavisnost Kosova, kao što je bio slučaj sa Rezolucijom o ljudskim pravima u Iranu – smatra naša sagovornica.

Prema rečima Joksimovićeve, „glasanje o rezoluciji o Siriji predstavlja nagoveštaj posvećenosti Srbije ne samo ostvarenju ključnog cilja u vezi sa evropskim integracijama, već i posvećenosti principima na kojima demokratski svet počiva“.

Dušan Simeonović, ambasador u penziji i član Foruma za međunarodne odnose, ocenjuje za Danas da stav Srbije u UN „nije nikakav zaokret već predstavlja ispravljanje zakasnelog reagovanja prethodne vlade u osudi nasilja u Libiji, zbog čega su nove vlasti u toj zemlji jedno vreme mislile da je Srbija držala stranu Muameru el Gadafiju i tek kasnije uvidele da to nije bio slučaj.“

– Metode koje koristi sirijski režim liče na libijski scenario. Situacija u Siriji je izuzetno komplikovana zbog etničkog i konfesijskog sastava i može da se odrazi na ceo Bliski istok, zbog čega je neophodno da se cela međunarodna zajednica, uključujući Rusiju i Kinu, založi za zaustavljanje građanskog rata diplomatskim sredstvima – naglašava on.

Simeonović navodi da „Rusija i Kina, koje su glasale protiv Rezolucije, svakako nisu zadovoljne činjenicom što je Srbija podržala Rezoluciju, ali postoje brojna opravdanja za takav potez i nasilje se mora osuditi, budući da, između ostalog, Asadove trupe ruše istorijski grad Alep i ubijaju civile“.

Od ukupno 193 zemalja članica UN, za Rezoluciju o Siriji glasalo je njih 133, 12 je bilo protiv, a 31 uzdržano. Ambasador Srbije u UN Feodor Starčević rekao je tokom rasprave da bi cela međunarodna zajednica trebalo da se angažuje kako bi nasilje u Siriji bilo okončano. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je tom prilikom izrazio žaljenje zbog podela koje su blokirale akcije Saveta bezbednosti i istakao da je važno da se sirijskom narodu pokaže da su UN „naučile lekcije iz Srebrenice“.

Mrkić u poseti Kipru

Nikozija – Ministri spoljnih poslova Srbije i Kipra Ivan Mrkić i Erato Kozaku Markulis saglasili su se juče da su odnosi dve zemlje odlični. Oni su ukazali i na uzajamnu podršku teritorijalnom integritetu. Markulis je rekla da Kipar snažno podržava evorointegracijama Srbije, dok je Mrkić naveo da je Kipar „dokazani prijatelj Srbije“. Srpski ministar spoljnih poslova trebalo je sinoć da se sastane i sa predsednikom Kipra Dimitrosom Hristofijasom.

Dodik: Lagumdžija da podnese ostavku

Sarajevo – Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik pozvao je juče ministra inostranih poslova BiH Zlatka Lagumdžiju da podnese ostavku, optužujući ga da je prekršio Ustav i zakone tako što je naložio da BiH u UN podrži Rezoluciju o Siriji mimo odluke državnog Predsedništva. Ukoliko Lagumdžija ne podnese ostavku, najavio je Dodik, poslanički klubovi stranaka iz RS u parlamentu BiH pokrenuće procedure za njegovu smenu.

Za potrebe predsedavanja 1,5 miliona evra

Vlada Srbije je na jučerašnjoj sednici donela odluku da se za potrebe predsedavanja Republike Srbije zasedanjem GS UN odobre sredstva u ukupnom iznosu od 1, 5 miliona evra. „Ova odluka je doneta u skladu sa opredeljenjem Vlade da se smanje troškovi na svim nivoima“, navodi se u saopštenju. Vlada je ukinula i Kancelariju za praćenje predsedavanja GS UN i zadužila Ministarstvo spoljnih poslova da organizuje stručne i operativne poslove u vezi sa predsedavanjem Republike Srbije 67. zasedanjem GS UN.