Andergraund disko

Ali, kada su na scenu odmah zatim kročili veseli i šareni Hercules and Love Affair, divlji Njujork sa svetlucavim, živim tkivom ritma, namah se ukazao pred smesta popunjenim gledalištem i najveća plesna žurka na svetu stvarno je mogla da počne! Urnebesni, underground electro-disco šou, u maniru Peaches, Cheeks On Speed i Basement Jaxx iščašenog ludila na pozornici, udružen sa njujorškom klupskom dekadencijom od pamtiveka, daje samo jedan rezultat – fantastičan prevod.

No, kada se pred vama ukažu legendarni New Order, gotovo mistična atmosfera koja sve obavija u startu čini da momentalno osetite izlečenje i upijate sa zahvalnošću ove kvante zvučne energije sa kakvom samo istorijom u sebi. Njihov prekrasno melodični new wave pop sa ambicioznim post-punk sečivom, prodro je duboko u autorsku dance muziku što pojačava svoje signale vidljivosti i za najnoviju generaciju sadašnjice, u tolikoj meri da najpre uočite kako članovi Hercules and Love Affair i The Duke Spirit iz sve snage igraju sa strane – baš kao što su i kompletni New Order oduševljeno sa zakrivenih ivica scene pratili Hercules nastup uostalom – a zatim im se i pridružuju na sceni tokom „Blue Monday“! Nakon Beth Ditto i Duran Duran, EXIT još jednom uspostavlja kreativno prijateljstvo na delu, a za neprežaljene Joy Division ljubitelje bili su ovde „Isolation“, „Transmission“ i „Love Will Tear Us Apart“ za kraj.

Subota na Mainu nešto je pak poput briljantnog tobogana preko žanrova. Veče počinje sa kalifornijskim Suicidal Tendencies, pozdravljenim gromoglasno od prve za njihovu tri decenije dugu nepokornu karijeru. Svi Hendrixi ovog sveta u uvodu podigli su svoju divlju jeku za ovu momačku gimnastičku dvoranu što su je od scene sačinili Mike Muir i drugovi. Opojni blues punk bareli izlivaju se ovde polagano, pa zatim naglo na lansirnoj rampi ubrzanja. Pravi šamanski ples hardcore metala, paklena mašina ritma i povika i oduševljena publika na pozornici sa svojim herojima u finalu.

Mladi i talentovani Benjamin Paul Balance-Drew, poznatiji kao Plan B, prikazaće vam smesta zatim barem dve svoje umetničke strane. Najpre onu soul dimenziju u besprekornim „mod“ odelima za sebe i svoj naoštreni bend, a potom i onaj jednako strastven, londonski hip hop angažman koji maestralno okončava u divljačnom izražavanju one svoje pr(a)ve prirode sa sve crvenim bakljama u ruci prema ludilu vrhunca.

I najzad diva Erykah Badu. Jazzom obojeni start, koji će ostati na snazi do kraja, povremeno poprimajući kakva fina psihodelična obličja. Metamorfozira u spiritualni soul hip hop sa blues odjekom. Badu je suverena, moćna, krhka i čudesno ženstvena u svom unikatnom iskazu, pokrećući se polagano scenom na apsolutno neodoljiv način, dok za njom vibrira neverovatna muzička zajednica ljudi, toliko ambicioznog umetničkog stava i velikog zvuka da ulazite u neku drugu, ekstatičnu stvarnost na veoma „cool“ način. Badu zaista proizvodi čarobnjaštvo koje gotovo može da se dotakne svojim neizrecivim glasom, stvarajući trenutke vanvremenske, kaleidoskopske kakvoće, kojima uživo teško da možete odrediti naziv, ali ko mari kada ste toliko samo opčinjeni.