Sevdah nikada nije utihnuo

U pripremama za prvi koncert posetili su Beograd, mada, kažu, već su se ovde odomaćili, što sarađujući sa ovdašnjim studijima, što nastupajući. Za Danas su o poeziji, duhu, istoriji i budućnosti sevdaha govorili Naida Čatić, pevačica grupe Divanhana, i Neven Tunjić, pijanista i frontmen. Iako bi većina ovu muziku poistovetila sa kafanom, Naida i Neven nam objašnjavaju da je srce sevdaha ognjište, soba u kojoj se okuplja porodica, majke koje pevuše spremajući hranu…

Neven: Sevdah je verovatno osnova balkanske kafanske muzike. Na temelju tog sevdaha pesnici početkom prošlog veka počeli su da pišu poeziju, a među njima su svakako najpoznatiji Aleksa Šantić i Osman Đikić. Iz te poezije i sevdalinki iznedrila se današnja folk scena, od Šabana Šaulića do Tome Zdravkovića, koji su svoje pesme bazirali na principu, na sentimentu koji nosi sevdah. Neke od tih pesama zaista jesu kafanske. Ipak, vreme nastanka ovakve pesme pre nekih 400 godina i sama suština sevdaha je onaj momenat kada se čovek vraća sa rada kući, porodica se okuplja u divanhani i kada se pričaju priče od ljubavnih jada do lepota velikih gradova i moći vladara, o smešnim situacijama i eto – to je izvor sevdalinke. Kasnije je sevdah prešao u kafanu i za neke postao „pijem da zaboravim“ muzika. U svojoj esenciji ona nosi iskrenu emociju koja je i danas mnogim mladim ljudima u Bosni i Hercegovini – stil života. Sevdah se živi.

Naida: Sticajem okolnosti imala sam tu sreću da odrastam uz Čardak Osman-paše pa mi se sevdah od malena uvukao pod kožu. Danas je sevdah moja mladost. Već od detinjstva osećala sam povezanost sa tim melodijama, glasovima, interpretacijama koje su na mene ostavile jak dojam. Sevdah je bio moj logičan izbor. Od najboljih sam učila i imala sam veliku sreću da radim za arhiv Televizije BiH, gde sam i čula neke od najlepših sevdalinki i vezala se za to magično vreme. Ushićeno sam ušla u studio i zamišljala kako su to nekada radili Himzo Polovina i plejada drugih čuvenih pevača sevdaha, stvarajući neke od najznačajnijih snimaka koji su nama bili idealan urnek (uzor) za ono što mi danas radimo. Ako bih morala da izaberem ko je na mene ostavio najjači utisak, nesumnjivo je to Himzo Polovina. Baš nedavno smo razgovarali o tome kako su to sve bili standardni aranžmani u zlatno vreme sevdaha – '70-ih godina kada su nastali neki od najvrednijih snimaka. Kako su oni svi bili slični, a totalno različiti. To je sva lepota koju su oni imali u svojim interpretacijama. Himzo Polovina je na poseban način pružao emociju u neponovljivim interpretacijama pesama kao što su „Emina“, „Što te nema“…

* Vaš novi album, pa i turneja imaju vrlo specifičan naziv…

Naida: Zukva je autohtona vrsta jabuke koja raste u Bosni i Hercegovini, naročito u planinskim predelima. Ima izrazito duboko korenje i široku krošnju i idealan je kalem za druge voćke, u čemu smo videli metaforu za ono što radimo. Naš muzički izraz kroz tradicionalnu pesmu idealan je kalem za druge muzičke pravce.

* U vašim interpretacijama veliki je upliv džeza koji obično ima malo drugačiju „definiciju“ od one koja bi važila za sevdah, kao muzike za dušu. Kakav je to spoj?

Naida: Svaka muzika je za dušu jer ona predstavlja i stanje duha. Nedavno sam pročitala i verujem da je to sasvim tačno – ako želiš da upoznaš neki narod, poslušaj njegovu muziku. Sevdah je izraz unutrašnjeg osećaja i zato je presudna veza sa publikom kada im se kroz tekst pesme, kroz poeziju, prenosi emocija. Svaka pesma je jedna posebna priča.

* Počeli smo od kafane… pa, da li su ovakvi modernizovani aranžmani sa netradicionalnim instrumentima prijemčivi u kafani?

Neven: Vratio bih se na to da je sevdah temelj autorske muzike koja se svira u kafani. Često smo svirali u Skadarliji recimo i videli smo da sevdah, da pesma, ne poznaje granice. Ljudi znaju pesme i prepuštaju se emociji. Imamo jaku sevdah scenu, ali mislim da mnogi izvođači pokušavaju da stvore neku posebnu sevdah publiku koju će odvesti u pozorišta, u posebne institucije i posebne atmosfere. Mi imamo ideju da sevdah sviramo i za čobanina sa Bjelašnice i doktora nauka i da oni jednako uživaju. Sevdah pripada svima, i naši aranžmani pripadaju svima.

* Svirali ste po svetu. Kako na sevdah reaguje publika koja nije iz ovih krajeva?

Neven: Mnogi ljudi slušaju fado iako ne razumeju jezik, ali ne izostaje sentiment. U tim zemljama je potpuno normalno da jedna kulturna ustanova na programu jedne večeri ima džez, naredne fado, pa sevdah, pa flamenko… Ljudi to prihvataju i uživaju. Ništa tu nije preegzotično. Malo se u svetu zna o republikama bivše Jugoslavije, a i ono što znaju, uglavnom nije lepo.

* Pomenuli ste kako danas imamo jaku sevdah scenu – da li je ovo svojevrsni povratak sevdaha ili je sevdalinka uvek bila tu?

Naida: Veliko je interesovanje za sevdah. Imamo danas Amiru Medunjanin, Božu Vreću, Halku… Ljudi mimo granica BiH osetili su sevdah. Ne bih rekla da je sevdah u bilo kom momentu utihnuo, možda je samo neko vreme bio zakovan na jedno mesto. Duga je to tradicija i treba da je negujemo kako bismo je sačuvali, ali i da bismo je predstavili novim generacijama.

* Rekli ste da su '70-e bile najplodnije godine sevdaha…

Neven: To je interesantno, mada to zapravo nisu bile najplodnije godine sevdaha. Jednostavno, ljudi su tada radili na platama – bili su zaposleni na televiziji, u radiju, i imali su svojih sedam radnih dana pa su tada mnoge sevdalinke i snimljene. Mi pokušavamo da uz evergrin sevdalinke pružimo i ono što publika možda nikada nije ni čula.

* Ima li u sevdahu danas prostora za novo stvaralaštvo, za novu poeziju?

Naida: Apsolutno ima prostora za autorski rad i mi ćemo se i nadalje truditi da sami stvaramo. S druge strane, mnoge pesme nikada nisu snimljene…

* Pred vama je velika evropska turneja. Šta posle?

Neven: Mnogo toga se dešava. Publika uživa u sevdahu i mi osećamo potrebu da im to pružimo. Mnogo nastupamo širom Evrope, pa za nas nije novost i da novi album snimimo na točkovima, između nastupa. Svašta se dešava u kontaktu sa publikom i mnogo nadahnuća dolazi u tim trenucima.

Lična karta Divanhane

Divanhana izvodi tradicionalnu muziku u novim aranžmanima koji su nastali uz uticaj džez, pop i klasične muzike 20. veka. Bend je početkom 2009. osnovala grupa mladih studenata na Muzičkoj akademiji u Sarajevu. Debitantski CD, „Dert“, snimaju februara 2011. u saradnji sa interpretatorom tradicionalne muzike Vanjom Muhovićem, a album je ponudio i neke pesme koje nikada ranije nisu bile snimane ni prezentovane javnosti. Bio je ovo rezultat dvogodišnjeg etnomuzikološkog istraživanja. Članovi Divanhane su: Naida Čatić (vokal), Neven Tunjić (klavir), Nedžad Mušović (harmonika), Azur Imamović (bas gitara), Rifet Čamdžić (bubanj) i Irfan Tahirović (udaraljke).