Šta njemu treba atletika

p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }

Srpska atletika vazda je bila pastorče, kao bazični i neprofitni sport, mogla je da opstane i razvija se samo uz veliku i trajnu pomoć države, čega nikad, osim na rečima nije bilo. Tu i tamo pojedinac, tu i tamo medalja, svugde okolo beznađe. Niko od moćnih, bilo iz sveta politike ili biznisa, nije imao nikakvu želju da se dohvati funkcije u atletici, mnogo nevidljivog posla za neizvesna svetla reflektora – tako u Srbiji rezonuju potencijalni „sportski“ radnici.

Veselin Jevrosimović, bivši državni reprezentativac u atletici i šampion u skoku s motkom, „ničim izazvan“ postao je predsednik Atletskog saveza pre sedam godina. Svi su se čudom čudili, šta to većinskom vlasniku kompanije Comtrade uopšte treba, većina nije ni znala za njegov atletičarski pedigre, a i oni koji su znali nisu u tome videli „dovoljan“ razlog. Šta će biznismen tog renomea u sportu gde se samo troše svoje pare i živci, a tuđih para i tuđe slave, ni od korova? Tu mora da je nešto sumnjivo, zašto svoje ime nije „ugradio“ u fudbal ili košarku, pa hajde i vaterpolo, tu ne ginu, ili pare, ili slava, ili balkon.

Pre tri godine Jevrosimović je kao drugi put izabran za predsednika u svoj program stavio da za mandata bude izgrađena atletska dvorana u Beogradu. I nije se to kako ovde biva završilo na kamen temeljcu, dvorana je završena i u pogonu je, a predsednik ASS podneo je ostavku na svoju funkciju godinu dana pre kraja mandata i na Skupštini ASS 28. maja kandidovaće se ponovo za predsednika sa programom za naredni period. I biće izabran bez ikakve sumnje, ali ostavka i kandidatura ovog puta nisu odraz demagogije iako tako na to podsećaju.

Čovek takvih menadžerskih sposobnosti i reputacije koristio bi i bilo kojoj velikoj kompaniji a kamoli atletskom savezu, koliko je stvari učinio drugačijim znaju atletičari, od onih najboljih, do onih najtalentovanijih. Zauzvrat je dobio „samo“ zadovoljstvo postignutim. Može, dakle, u srpskom sportu i tako.