Zašto Rolan Garos nema pokriven teren

Juče je bilo malo manje kiše pa su teniser morali da zaigraju kako bi se završio bar po koji set pre nego što se oblaci opet nadviju. Tako je duel između Đokovića i Bautista Aguta dva puta prekidan, a završnica je viđena tek danas.

Favoritkinje među teniserkama Halepova i Radvanjska, koje su danas poražene, nisu krile bes prema organizatorima, a Gulbis i Gofan napustili su stadion i pre nego što je sudija odlučila da meč treba da bude prekinut. Nervoza i nezadovoljstvo među teniserima koji ne žele da rizukuju povredu na klizavom terenu, malobrojna publika pod kišobranima, i organizatori koji ponavljaju kao mantru da je krov neophodan, obeležili su prethodna četiri dana Frenč opena.

Ideja da se Rolan Garos rekonstruiše, odnosno da se postavi krov iznad najvećeg stadiona „Filip Šatrije“ prvi put se pojavila 2011. godine, nakon što je posle dosta pregovora odlučeno da Frenč open ostane u Parizu umesto da se preseli na neku od tri alternativne lokacije.

Plan rekonstrukcije od tada se nije puno promenio i uključuje tri glavne stavke – postavljanje krova, preuređenje celog kompleksa tako da se dobije moderniji izgled i proširenje u obližnju botaničku baštu.

Međutim, projekat koji je trebalo da francuskom grend slemu vrati sjaj među najvećim teniskim događajima, prošao je kroz mnogo odlaganja i pravne borbe. Prvobitno je planirano da bude gotov ove godine, pa je sve odloženo za 2018, a prema poslednjim informacijama kraj ambicioznog građevinskog poduhvata ne očekuje se pre 2020.

Od početka je kamen spoticanja bila ideja o proširenju u botaničku baštu. Godinu dana nakon rađanja projekta sud u Parizu odbacio je tu mogućnost ističući da je bašta “istorijski spomenik” ali i da troškovi koje je Francuska teniska federacija platila gradu Parizu nisu dovoljni.

Nakon žalbe teniske federacije 2013. projekat je odobren ali sa većim iznosom koji treba uplatiti gradu i smanjenjem ugovora sa 99 na 50 godina. To nije utišalo ekologe, Parižane koji žive u blizini i druge različite organizacije u borbi da blokiraju ceo projekat. Jedna od alternativa koja je predlagana bila je da se kompleks proširi na drugu stranu, ka autoputu koji se nalazi u blizini, međutim u septembru prošle godine konačno su potpisane građevinske dozvole za proširenje, pa će, kako stvari trenutno stoje, kompleks Frenč opena uzeti oko jednog hektara od botaničke bašte.

Frenč open postoji od 1928. godine kada je Roland Garos izgrađen za manje od godinu dana kako bi se na veličanstvenom domaćem terenu branila Dejvis kup titula. Iako je od tada proširivan, pariski teniski kompleks najmanji je od sva četiri grend slem turnira. Površina od 8.5 hektara neuporedivo je manja od US opena (14) i Vimbldona i Australijan opena (19). Projekat rekonstrukcije, čija je vrednost 340 miliona dolara, trebalo bi da proširi kompleks za nekih 50 odsto što neće pomoći Frenč openu da pretekne američki grend slem po veličini, ali će učiniti da se publika oseća komotnije.

Najmanje publike na Frenč openu

S obzirom na kapacitet, Frenč open u odnosu na ostala tri grend slema ima i manju publiku. Prošle godine turniru je prisustvovalo 463.328 gledalaca, što je za oko 300.000 manje u odnosu na najposećeniji grend slem Australijan open. Prošlogodišnja nagrada na francuskom turniru od 1.8 miliona dolara takođe je predstavljala najmanji iznos koji su pobednici grend slemova osvajali. Na kraju, po prihodima Rolan Garos je na trećem mestu, a jedino je Australijan open prošle godine zaradio manje novca.