Eliminacija rukometne reprezentacije Srbije već posle prve faze nekog velikog takmičenja, pod uslovom da se na njega uopšte plasira, na žalost nije novost, ali se opraštanje od Poljske već nakon grupe možda i po prvi put stvarno može okarakterisati kao nedostatak iskustva i sreće. Izabranici Dejana Perića jesu doživeli dva poraza i remi koji je bio jednako bolan, ali ako im je za utehu odlučivale su bukvalno dve lopte, dva nesmotrena poteza koja da su se odvila drugačije išli bismo u drugu fazu, sa čak i prenetim bodom.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Prvi nesrećan splet okolnosti desio se protiv Poljske kada je umesto da pogodimo iz kontre Marsenić neiskusno prigovarao sudijama a ove ga poslale na klupu i rešile pitanje pobednika. Slično je bilo i u finišu duela sa Makedonijom. Možda i prestrogo isključenje u poslednjih sedam sekundi imalo je za posledicu dva igrača manje (golman Makedonije igrao u polju sa markerom), a opet nesmotrenost „jednog igrača“ koji nije ispoštovao dogovoreno o stajanju na crtu imala je za posledicu nemogućnost da se napravi faul i višak na krilu koji su rivali realizovali. Ne ulazeći u polemiku da li se faul mogao napraviti drugačije kako bi vreme „iscurilo“.
Ono što daleko više boli, a što se po ko zna koji put pokazalo u našoj reprezentaciji, je nesloga igrača. Prevremen odlazak Slaviše Đukanovića kada mu sastav nije bio po volji samo je jedan od pokazatelja nepoštovanja reprezentacije i saigrača. Ni prvi ni poslednji put očigledno. Pred kraj meča sa Makedonijom publika je mogla da vi i kako Petar Nenadić grubo naređuje mlađim saigračima, što ako se ponavlja i u svlačionici sigurno remeti atmosferu. S druge strane, dobro je što upravo on poziva na očuvanje tima za naredne cikluse.
– Očigledno je da nam fali još iskustva, pogotovo sa klupe, ali apelujem da treba sačuvati ovu ekipu. Ako ovaj sastav bude nastavio u ovakvom ritmu može daleko da dogura za par godina – istakao je Nenadić.
Ti naredni ciklusi moraće da sačekaju kraj Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru jer naši momci, od osamostaljenja Srbije, propuštaju tu smotru kao i onu u Pekingu 2008, dok su u Londonu pre četiri godine takođe stali u grupi. Plasman na te Olimpijske igre izboren je srebrnom medaljom na Evropskom prvenstvu 2012. u Beogradu, što je bio kratkotrajan bljesak jer je na kontinentalnim takmičenjima pre i posle osvojeno 13. mesto. Ništa nije bilo bolje ni na planetarnim smotrama – prošle godine u Kataru nismo igrali, kao ni u Nemačkoj 2007, dok su u međuvremenu osvojena dva deseta i jedno osmo mesto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
