Racionalizacija neuspeha predstavlja nužan korak ka njegovom prihvatanju. Jednostavno, tek kada shvatimo (ili ubedimo sebe da smo shvatili) zbog čega nam se nešto dogodilo, možemo da nastavimo dalje. Ovakav odbrambeni mehanizam, nažalost, postao je neizostavan deo praćenja domaćeg fudbala, posebno igara nacionalnog tima.
Na svake dve godine, navijači fudbalske reprezentacije Srbije imaju potrebu da objasne jedni drugima, a ubede sebe, zbog čega će predstojećeg leta morati da izaberu neku drugu naciju koju će da podržavaju na velikom takmičenju. Kao opšte mesto ovih ritualnih diskusija u poslednjih desetak godina pojavljuje se teza da našem fudbalskom timu suštinski nedostaju dve stvari kako bi uspostavio svetsku hegemoniju. „Da je nama golman i napadač, napravili bi haos“, parafrazirano bi mogle da zvuče kafanske rasprave nakon učestalih poraza „Orlova“.Sudeći prema uspesima mladog Beograđanina Luke Lijeskića (12), postoji dobra šansa da će „dežurni selektori“ kroz koju godinu morati da tragaju za novim argumentima.
Luka trenutno brani za široj javnosti malo poznati FK Brodarac , ali njegova sposobnost da protivnike zadrži na nuli nije prošla nezapaženo kod onih čiji je posao da se razumeju u fudbal. Svetski skauti su, u neutoljivoj potrazi za sledećim Mesijem, Ronaldom, Čehom, bacili oko na Luku i čekaju.
Svake godine, organizacija „World camp“ u više gradova okuplja talentovane dečake i devojčice iz svih krajeva sveta. Tokom jedne nedelje mladi fudbaleri i fudbalerke dobijaju priliku da se druže i pokažu svoje veštine pred trenerima mlađih kategorija klubova svetskog ugleda. Najbolji među njima bivaju nagrađeni odlaskom u trening kamp najvećih timova. Dve godina zaredom, „World camp“ je organizovan, između ostalog i u Beogradu. Dve godine zaredom Luka Lijeskić je, kao najbolji polaznik nagrađivan putovanjem. Prošle godine bio je u Milanu, u trening kampu sedmostrukog prvaka Evrope.
– Bilo je super. Dosta se treniralo, ali smo imali i slobodnog vremena da prošetamo po gradu. Na kraju kampa su nas podelili u timove i organizovan je turnir, ali je moja ekipa nažalost izgubila – priseća se Luka prošlogodišnjeg iskustva. Krug oko punogSan Sira, domaćeg terena fudbalskog kluba Milan, navodi kao najdražu uspomenu.
– Igrali su Milan i Kaljari. Milan je pobedio 3:0. Na poluvremenu utakmice su nas sve iz kampa pustili da prošetamo po terenu. Bilo je fenomenalno naći se pred punim stadionom. Imao sam jaku želju da šutnem loptu, ali nam nisu dozvolili -sa osmehom priča Luka. Tokom čitavog trajanja, rad kampa nadgledao je legendarni Paolo Maldini, direktor Milanove omladinske škole.
Ove godine, Luka će u aprilu provesti nedelju dana u Firenci, u trening kampu Fiorentine, još jednog slavnog italijanskog kluba. I iako jedva čeka odlazak, priznaje da u Kalču navija za torinski Juventus. Ponajviše, zbog svog idola Đanluiđija Bufona. Dres sa posvetom svog omiljenog fudbalera ističe kao omiljeni suvenir. „Luki, od Điđija Bufona“ piše na dresu koji mu je poklonio kapiten „Stare dame“ i italijanske reprezentacije.
Luka je fudbalom počeo da se bavi sa sedam godina. Vrlo brzo je poslušavši savet svog trenera Igora Baletića, bivšeg reprezentativnog golmana mlađih kategorija, prešao među stative. I ako ga pitate, ne planira da odatle odlazi. Isto važi i za FK Brodarac u kojem, kako kaže, ima odlične uslove za trening. Naravno, dok ne dođe poziv iz Juventusa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
