Odlazak tihog genijalca

p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }

Dijamantidis je još ranije objavio da će na kraju ove sezone otići u igračku penziju; košarka će definitivno ostati bez čoveka koji je svojom igrom, ali i ponašanjem van terena bio personifikacija pravog gospodina, tako retke vrste ljudi u današnjem sportu.

Panatinaikos je četvrtfinalnu seriju sa Laboral kućom završio sa nulom na kontu pobeda (zbog čega je Aleksandar Đorđević smenjen), čime je Dimitris na veoma tih način završio dvanaestogodišnju evroligašku odiseju. Od dolaska u Panatinaikos iz Iraklisa 2004. Dijamantidis je u tri navrata osvajao Evroligu (2007, 2009, 2011), 2011. je bio proglašen za MVP čitave lige, dok je 2007. i 2011. imenovan za najkorisnijeg igrača fajnal-fora. Koliko ga ceni Evroliga je pokazala ove sezone kada mu je dodelila priznanje „Euroleague Basketball Legend“, što je kruna na celokupan rad i učinak sjajnog plejmejkera koji je uvršten u idealan tim najelitnijeg takmičenja u prvoj deceniji postojanja.

Da mu je organizacija igre uvek bila najbolja ofanzivna karakteristika pokazuje i podatak da je igrač sa najviše asistencija u istoriji Evrolige (1.146), međutim ono što ga svrstava u pet najboljih evropskih plejmejkera ikada je način na koji je igrao odbranu. Izvanredan defanzivac na perimetru šest puta (pet uzastopno) je bio proglašen za najboljeg odbrambenog igrača Evrolige (apsolutni rekord), pritom je igrač sa najviše ukradenih lopti u istoriji elitnog takmičenja (414) i trenutno je na liderskom mestu po broju indeksnih poena (3.538).

Sve uspehe sa Panatinaikosom Dijamantidis je ostvario dok je na klupi „zelenih“ bio Željko Obradović. Popularni Žoc ga je upravo i doveo iz Iraklisa; vremenom je Dimitris postao njegova produžena ruka na terenu, igrač koji je unapred znao šta će Obradović tražiti od ekipe, koju će akciju postaviti i koje manjkavosti u igri, kao i samoj pripremi meča jednostavno ne podnosi. Tokom godina zajedničkog rada Dijamantidis i Obradović postali su prijatelji; odlazak srpskog trenera iz Panatinaikosa 2012. posebno je teško doživeo momak iz Kastorije, za kojeg saigrači ističu da je pravi radoholik, perfekcionista, istovremeno tih, povučen, daleko od javne scene i žute štampe.

Dijamantidis je savršeni poznavalac košarke kao igre, neko ko bi trebalo da se posveti trenerskom radu u budućnosti. Inteligentan, sijaset puta je pokazao na terenu sposobnost da maltene unapred pročita postavku protivničke igre i da maestralno gađa slabe tačke rivala. Iako je po vokaciji plejmejker, bez većih problema pokrivao je i poziciju beka. Levoruk, vešto je koristio šut iz driblinga, koraka unazad; sa visokim izbačajem nije imao problema da pogađa i preko ruke. Vremenom, sa gubitkom brzine, koja ga nikada nije preterano odlikovala, počeo je da koristi i leđnu tehniku na niskom postu, maestralno eksploatišući visinsku prednost u odnosu na čuvare. Da nadimak „Beli Medžik“ odavno ne pripada Dejanu Bodirogi, koji je takođe sa Panatinaikosom 2012. osvojio Evroligu, Dijamantidis bi komotno mogao da dobije epitet najkreativnijeg asistenta evropskog „basketa“.

Titule i priznanja u Evroligi

Šampion – 2007, 2009, 2011.

MVP Evrolige – 2011.

MVP fajnal-fora – 2007, 2011.

Najbolji defanzivac Evrolige – 2005-2009, 2011.

Najbolji asistent – 2011, 2014.

Član najbolje petorke – 2007, 2011-13.

„Euroleague Basketball Legend“ – 2016.

Najbolji asistent – 1.146

Najbolji „kradljivac“ – 414

Indeks rejting – 3.538