Postoji izreka da se ogromna većina demokratskih procesa odvija brzinom puža i mislim da je to tačno. Tempo evropske integracije Srbije je spor, ali u ovom trenutku i dalje postojan, iako situacija nije laka, naročito imajući u vidu činjenicu da aktuelne unutrašnje diskusije u EU odlažu napredak ne samo Srbije već i ostalih kandidata za članstvo u Uniji . Važno je da se Srbija ne oseti zapostavljeno jer EU ima mnogo poslova kojima treba da se bavi. Dakle, zbog mnogih stvari ta brzina ne može da bude veća.
Uprkos tome, procesi teku, kaže u razgovoru za Danas Peter Fridrih, bivši ministar za Evropu i međunarodne poslove nemačke pokrajine Baden-Virtemberg, ocenjujući brzinu pridruživanja Srbije EU. Fridrih je u Beogradu boravio povodom skupa „Ugrožena budućnost Evrope“?, koji je održan u organizaciji kancelarije Fondacije Fridrih Ebert i Centra za spoljnu politiku.
*Šta Srbija može da učini u međuvremenu, dok se situacija u vezi sa proširenjem EU ne promeni?
– Mislim da je značajno da se ni Srbija, ni Evropska unija niti bilo ko treći ne krije iza kosovskog pitanja. Kosovo jeste važna tema, ali Srbija treba da nastavi proces sprovođenja reformi političkog i pravosudnog sistema, kao i demokratizaciju medija, borbu protiv korupcije, uspostavljanje vladavine prava. Sve to je veoma važno. Dakle, ako Srbija želi da se pripremi za trenutak kada će proces proširenja EU biti ubrzan najbolje je da već sada primeni evropske procedure i regulatorni pravni okvir EU, ne samo kako bi jednog dana ispunila kriterijume za članstvo u EU već je to važno za samu Srbiju. Reforme, dakle, nisu samo način da se postane član Unije već su značajne za samu državu.
*Možete li da prognozirate u kojem je vremenskom okviru najrealnije da Srbija dobije članstvo u EU ili je suviše rano govoriti o tome?
– Ne, ne mogu i mislim da niko drugi ne može da to prognozira. Aktuelni saziv Evropske komisije je na početku svog mandata čvrsto poručio da neće biti proširenja EU u narednih pet godina. Mislim da će, zapravo, proći i više od pet godina do novog proširenja, ali ono što je EK zapravo na taj način poručila bilo je: „Ne trudite se da postanete članica u sledećih pet godina“. Ja se sa tim ne slažem. Naprotiv. Važno je da kandidati poput Srbije sprovode reforme, što uključuje konsultovanje stručnjaka i korišćenje sredstava iz evropskih fondova da bi se unapredila demokratija i uspostavila vladavina prava u društvu.
*Kako ocenjujete bilateralne odnose Srbije u Nemačke u važnim domenima, uključujući političke i ekonomske veze?
– Bilateralni odnosi su dobri, intenzivni i, što je veoma značajno, ne odnose se samo na kontakte političara i biznismena, već i građana. U Nemačkoj živi mnogo Srba koji su veoma uvaženi građani, kao što i u Srbiji ima mnogo Nemaca i nemačkih korporacija. Dakle, treba da nastavimo da se krećemo u smeru koji će podrazumevati da Berlin lobira za Srbiju u Briselu, budući da verujem da je za stabilnost cele Evrope značajna i stabilnost Zapadnog Balkana, a Srbija je sidro te stabilnosti. U ovom trenutku postoji kontroverza između političke filozofije Evropske unije i političke autokratije u evropskim državama, a takav rascep odražava se i na Srbiju. Stoga, mislim da je nužno da Nemačka i druge zemlje članice podrže reforme Srbije i razvoj demokratske uprave.
*Prema vašem mišljenju, da li će Srbija biti primorana da prizna nezavisnost Kosova pre članstva u EU?
– Mislim da nije moguće moguće postati članica Evropske unije bez nerešenog pitanja granica i teritorije. Ta pitanja moraju biti razjašnjena. I Nemačkoj je tokom istorije trebalo dosta vremena da reši teritorijalna pitanja, ali važno je da pitanje Kosova ne bude korišćeno ni kao šargarepa ni kao štap, baš zato se ne otvara na početku pregovora o pridruživanju samo poglavlje 35 već i nekoliko drugih. Za rešavanje kosovskog pitanja potrebno je vreme i mislim da je i Srbiji takođe potrebno vreme da se navikne na pitanja koja su već postala uobičajena. Ne želim da delim nikome savete, ali ponekad imam osećaj da su građani Srbije mnogo svesniji realnosti od zvaničnih političara.
*Dakle, mislite u dugom roku biti promenjena zvanična politika Srbije u vezi sa tim pitanjem?
– To se uvek dešava i to je u skladu sa principima Evropske unije. Nije moguće uspostaviti mir i unaprediti međusobno razumevanje ako političari i vlade ne menjaju mišljenje.
Dva sistema vrednosti
*Kako ocenjujete spoljnu politiku Srbije, obeleženu balansiranjem između Rusije i EU?
– Srbija ima tradicionalno dobre odnose sa Rusijom, i treba imati razumevanja za to, baš kao što i pojedine članice EU, uključujući Nemačku i Grčku imaju veze sa Moskvom. Za Srbiju je neugodno što je EU trenutno u lošim odnosima sa Rusijom, ali, bez obzira na to, Srbija, ako želi da postane članica Unije treba da izabere određeni sistem vrednosti, a politički sistemi Rusije i EU se razlikuju. Stoga, Beograd treba da se usklađuje sa odlukama EU.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
