Partizan i Zvezda zajedno do stadiona (VIDEO)

Jedino moguće rešenje da se to izbegne jeste da se država i naši najveći klubovi okrenu rekonstrukciji postojećih stadiona u moderna sportska zdanja, te da se izgradi Nacionalni stadion, sa kojim bi Srbija mogla da participira za domaćinstvo za EURO 2020 zajedno sa još 12 zemlja. Zbog nedostatka sredstava svi projekti bi se gradili u formi javno-privatnog partnerstva, sa pratećim komercijalnim sadržajima uz stadione, po uzoru na Evropu i svet. S druge strane, najveći problem je vreme koje ističe jer se za domaćinstvo EURO 2020 mora participirati do aprila naredne godine, sa jasnom lokacijom stadiona i državnim garancijama.

Majkl Devenport, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, naglasio je da je pred našom zemljom sveobuhvatna akcija države, FSS, klubova i privrede kako bi se privukli investitori koji će ulagati u fudbal i sport.

– Pred Srbijom, a pre svega Beogradom, veliki je posao. Morate da dobijete Nacionalni stadion ili da stadioni Crvene zvezde i Partizana budu podignuti na nivo koji zahteva UEFA. To se odnosi na kapacitet, bezbednost, komfor i prateće sadržaje. Trenutno nekoliko stadiona u Srbiji zadovoljavaju UEFA standarde, ali pitanje je da li će to tako biti u narednim godinama, jer su kriterijumi sve stroži. Sport je sve više ozbiljan biznis, a ne samo zabava. Davno su prošla vremena kada su se prihodi ostvarivali samo od prodaje ulaznica. Stadioni idu ka multifunkcionalnosti, uključujući bioskope i druge propratne sadržaje za cele porodice. Od toga korist mogu imati i gradovi ako na jednom međunarodnom meču dođe 50.000 navijača i svaki potroši 100 evra. To daje prihod od pet miliona evra, a godišnji prihod Beograda od turizma je između 400 i 500 miliona evra – naglasio je Devenport.

Ministar privrede u Vladi Srbije Saša Radulović naglasio je da je sport privredna grana kao i svaka druga, ali da je u Srbiji ona prilično zapostavljena. On je dodao da su prisutni problemi kao i u ostalim sferama društva, te da bi lične karte klubova trebalo da pomognu da se sagleda stanje stvari.

– U javno-privatnom partnerstvu država bi trebalo da izađe iz direktnog sponzorisanja sporta i da stvori uslove da privreda ulaže u sport. Država treba da ulaže u infrastrukturu, a klubovi da daju svoj brend. Preduslov za investicije su čisti računu, moramo da znamo čija je imovina. Živeo sam na Zapadu, znam da su sportske manifestacije porodični događaji gde svi uživaju u sportskom događaju i navijaju za svoje klubove i niko nikoga ne ugrožava. Moramo da dostignemo taj nivo – kazao je ministar Radulović.

Ideju o pre svega rekonstrukciji njihovih stadiona i podizanju sa sadašnjeg drugog nivoa od pre više decenija na savremen četvrti-peti nivo podržali su i iz Crvene zvezde i Partizana. Dragan Džajić, predsednik FK Crvena zvezda, kazao je da oba naša najveća kluba zaslužuju moderne stadione, ali da ne bi smelo da bude nezadovoljstva ukoliko država, FSS i kompanija „Mejs“, kojoj je poverena organizacija u vezi sa gradnjom Nacionalnog stadiona, reše da samo jedno zdanje bude osavremenjeno.

– Svi bismo želeli da posmatramo utakmice mirno, bez ružnih dešavanja. Kod nas su emocije jako izražene i ne mogu da se naprave uslovi kao u pozorištu. Svi zaslužuju da imaju bolje uslove za rad i fudbaleri i košarkaši i svi ostali sportisti – naglasio je Džajić, uz konstataciju da država nikada nije pomagala FK Crvena zvezda, već da su crveno-beli pomagali državi na popularizaciji.

Predsednik Jugoslovenskog sportskog društva Partizan Duško Vujošević pozdravio je predlog Džajića da oba kluba dobiju stadione savremene generacije.

– Naši stadioni su blizu jedan drugog, ali ova zemlja ima potrebu za dva stadiona najnovije generacije. Nije neizvodljivo da ta dva stadiona budu proglašena jednim projektom, da oba dobiju savremen izgled. Podržavam akciju pravljenja sportskih objekata koji mogu da pruže maksimalnu bezbednost publici i da ekonomski funkcionišu van sportskih dešavanja – rekao je Vujošević i potom se osvrnuo na sporno vlasništvo nad stadionom u Humskoj, uz strepnju da je jedan od razloga zbog kojeg se stvara spor oko vlasništva Partizana nad stadionom i taj kako bi se crno-beli diskvalifikovali iz trka za izgradnju ili rekonstrukciju Nacionalnog stadiona.

Kada je reč o projektu Nacionalnog stadiona, Fudbalski savez Srbije, Ambasada Velike Britanije i kompanija Mejs predstavili su u martu projekat izgradnje Nacionalnog stadiona kapaciteta između 50.000 i 55.000 gledalaca, koji bi trebalo da ima standarde UEFA, čime bi se Srbija kandidovala za domaćinstvo EURO 2020. Regionalni direktor Mejsa Branislav Simović pojasnio je da su naša dva najveća stadiona u rangu druge generacije, kada pre više decenija nije vođeno računa o sadržajima i udobnosti gledalaca.

– Do 2015. moramo da damo čvrste garancije da će se napraviti Nacionalni stadion ili rekonstruisati dva najveća, inače će se međunarodne utakmice igrati u inostranstvu. I klubovi i reprezentacija. Najvažniji korak je izbor lokacije, da bi takav projekat mogao da bude ponuđen investitorima, ali i da država da garancije. Posle idu definisanje posla, projektovanje ugovaranje i sama gradnja. Lokacija mora da ima 20 hektara ako je u gradu, odnosno 50 hektara ako je van grada. Da ima dobru saobraćajnu infrastrukturu sa najmanje tri velika prilazna puta, da je blizu aerodrom, da ima parking za autobuse i automobile, ali i da grad ima smeštajni kapacitet. Zato su sve lokacije u Beogradu i njegovoj blizini. Razmatrane su lokacije stadiona Crvene zvezde, Partizana i Rada na Banjici, zatim Pećinci, Kovilovo, Stara Pazova, Borča i iza naselja Ivana Ribara na Novom Beogradu – najavio je Simović.

Ben Veenbrink, član UEFA Odbora za gradnju stadiona i menadžment, pojasnio je koje standarde mora da zadovoljava stadion koji bi se gradio u Srbiji, navodeći četiri nivoa kada je u pitanju bezbednost. Prema njegovim rečima, važni faktori su ulaz, izlaz, evakuacija, ali i sam komfor na stadionima.

– Sport je postao biznis i to morate shvatiti prilikom ispunjavanja UEFA standarda. Bilo da hoćete da konkurišete za domaćinstvo EURO 2020 ili da vaši klubovi na svojim stadionima igraju Ligu šampiona i Ligu Evrope. Gledalac mora imati punu udobnost, da dođe i gleda meč, da ima šta da pojede i popije. Samo ako se prema publici ne ponašate kao prema životinji, navijači će biti kulturni. Međutim, polazak od kuće i gledanje utakmice su samo krajnji delovi procesa. Između je veliki profit od putovanja, odsedanja u gradovima i turizma u njima. Ukoliko grad ostavi dobar utisak, ljudi će se vratiti i kad nema sporta – naveo Veenbrink.

Ova upozorenja ozbiljno su shvaćena u FSS, ako je suditi na osnovu reči potpredsednika Ivana Ćurkovića.

– UEFA nas godinama upozorava da su stadioni ispod minimuma bezbednosti, da je pitanje vremena kada odigravanje utakmica neće biti moguće. Dobra volja UEFA je možda negde shvaćena kao popustljivost koja može ići do unedogled. To je pogrešno, zašto bi UEFA tolerisala ovakvo stanje. Ukoliko Srbija propusti ovu šansu, naši klubovi će svoje utakmice morati da igraju u inostranstvu. Ovo je poslednji voz da Srbija kroz javno-privatno partnerstvo izgradi Nacionalni stadion – analizirao je Ćurković.

Od finala LE 165 miliona evra

Koliko je važno imati barem jedan stadion najnovije generacije posvedočio je primer Bukurešta, koji je bio domaćin finala Lige Evrope. Za samo nekoliko dana grad je prihodovao 165 miliona evra od turizma, TV prava i ostalih pratećih sadržaja. Međutim, nijedan moderan stadion kapaciteta manjeg od 40.000 mesta nije bio domaćin finala Lige Evrope i Lige šampiona, dok je za završnicu Evropskog prvenstva potrebno najmanje 50.000 mesta.

Borovčanin: Ministarstvo podržava projekte

– Sport nije samo trening i takmičenje, to je ogledalo društva, faktor koji ga gradi i čini ga boljim. Kao jedan od preduslova je infrastruktura i bezbednost na tim događajima. Ministarstvo omladine i sporta je u prethodnim godinama podržavalo određene projekte, gradilo i adaptiralo sportska zdanja. Sredili smo Nacionalni trening centar u Košutnjaku, imamo Kuću fudbala u Staroj Pazovi, a podržali smo i veslače u Velikom Gradištu, terene za mali fudbal i trim-staze. Ali sve sa malim budžetom. Moramo da stvaramo novi model javno-privatnog partnerstva. Sport je i važna privredna grana – naglasio je Nenad Borovčanin, državni sekretar Ministarstva omladine i sporta.

Srbi grade stadione u Africi

Srpska građevinska operativa može ravnopravno da učestvuje na svetskim projektima u oblasti izgradnje sportske infrastrukture – ocenio je Miroslav Tlačinac, generalni direktor preduzeća Amiga iz Kraljeva, govoreći na skupu o sponzorskim modelima profesionalnog i amaterskog sporta u organizaciji Danas konferens centra.

Prema njegovim rečima, Amiga je realizovala veliki broj projekata u Africi, uključujući i izgradnju sistema osvetljenja za stadion u Gabonu na kojem je odigrana prva utakmica Kupa afričkih nacija 2012. godine.

– Mi smo 1.400 tona čelične konstrukcije proizveli u Srbiji i zatim otpremili u Afriku – dodao je Tlačinac.

On je dodao da je Amiga u Srbiji bila angažovana na izgradnji i rekonstrukciji brojnih stadiona, uključujući stadione Čukaričkog, Metalca i Jagodine, a pripala joj je i realizacija projekta Kuće fudbala u Staroj Pazovi. A. M.

Novi stadioni, veća posećenost

– Izgradnja stadiona u manjim mestima predstavlja veliki potencijal za razvoj lokalne zajednice, jer na velike utakmice dolazi mnogo ljudi iz drugih gradova. U prvoj godini rada našeg novog stadiona, na utakmice je dolazilo 2.300 ljudi u proseku, što je četiri do pet puta više nego ranije. Na međunarodnim utakmicama prosečna posećenost dostiže 4.000 ljudi – izjavio je juče Dušan Lazić, direktor razvoja fabrike Metalac, vlasnika istoimenog fudbalskog kluba iz Gornjeg Milanovca.

Lazić je istakao da je kompanija u stadion uložila više od 350 miliona dinara, tako da on sada poseduje sve sadržaje koje nalažu FIFA i UEFA. Stadion Metalca se, kako je dodao, prostire na 9.500 kvadratnih metara i prima 4.350 gledalaca na tribinama i još 200 u VIP ložama. A. M.