Sedma sreća za Miloša

P { margin-bottom: 0.21cm; }

Ako ikada svoju „četvorku“ na dresu bude poželeo da promeni Teo će sigurno obući „sedmicu“ koja je posle finalnog duela sa Fenerbahčeom definitivno njegov srećan broj. Najkreativniji plejmejker na Starom kontinentu upravo je iz sedmog pokušaja uspeo da se domogne titule klupskog šampiona Evrope koja mu je i bila osnovni cilj i bez koje definitivno njegovo košarkaško bitisanje ne bi bilo kompletirano. Sve domaće i regionalne titule (VTB liga) samo su „ukrasi“ na trofeju namenjenom osvajaču Evrolige, pored kojeg je Teodosić prethodno dva puta razočarano prolazio, uplašen da možda sudbinski nije predodređen da ga osvaji, baš kao što Čarls Barkli nikada nije postao šampion NBA lige. Srećom, čarobnjak iz Valjeva imao je ove sezone Nanda de Koloa, svemogućeg francuskog beka, koji u nedelju nije dozvolio kolegi i prijatelju da doživi poraz nalik onom iz 2012. kada je CSKA ispustio prednost od 19 razlike protiv Olimpijakosa. „Armejci“ su u Berlinu vodili i sa 21 poenom razlike, ali im je za finalizaciju zacrtanog plana bilo potrebno da u dodatnih pet minuta zaigraju srpsko-francusko kolo koje je poveo Dimitris Itudis, a u koje su do dodele pehara uskočili i ostali igrači CSKA.

– Eto, svi koji su mislili da Teo ne može… Posrećilo se i meni da osvojim. Nisam znao da je osećaj ovako lep, potrudiću se da to uradim još neki put – poručio je Teodosić u momentima velikog slavlja.

Od nedelje uveče Teodosić može da sanja „širom otvorenih očiju“ i da evocira uspomene od momenta kada je košarkaški teren u Valjevu danonoćno delio sa starijim bratom Javanom, maštajući kako sa Crvenom zvezdom osvaja titule. Ubrzo je usledio odlazak od kuće i nagoveštaj jedinstvene karijere tokom trogodišnjeg boravka u FMP iz Železnika, u kojem je i definitivno izgradio autentičan stil shvatanja i demonstracije košarke koji je odudarao od svih trenerskih šablona i za čije je „preseljenje“ u Atinu Olimpijakos 2007. platio FMP impozantnih i do danas neprevaziđenih, za srpske prilike, 1,3 miliona evra.

Našavši se u okruženju dokazanih evropskih, ali i precenjenih američkih vedeta, Miloš je u prestonici Grčke za dve sezone uspeo da se nametne na terenu, ali i da pokrene glasine o navodno čudnom karakteru i ne baš ustaljenim navikama van terena, zbog čega je, izgleda trajno, postao nedostupan za sve novinare, ako se izuzmu konferencije, izjave neposredno pre i posle mečeva i unapred dogovoreni šablonski intervjui preko posrednika putem mejla.

I sam je više puta istakao da nikada ne bi voleo da trenira igrača – Miloša Teodosića, što je dovoljna ilustracija njegovih osobina koje nije lako kontrolisati i usmeravati. U Atini je, kao i u Moskvi, retko kada izlazio na viđenija mesta. Više voli lokale nalik starim srpskim kafanama, koje običan turista namernik sigurno ne može pronaći na mapi grada. O njegovim nesportskim navikama (pušenje, pre svega) ispredale su se razne anegdote, međutim i ako jeste Miloš sigurno nije jedini vrhunski sportista koji je tokom karijere „uživao u duvanskom dimu“.

U reprezentaciji, kao i u klubovima, Teodosić ne voli „spartansku disciplinu“; u dosluhu sa trenerima i selektorima njegove „bubice“ nikome nisu naškodile, pogotovo ne reprezentaciji Srbije za koju je umeo da igra i povređen i u čijem je dresu sigurno pružao ubedljivo najbolje partije. Evropsko srebro 2009. kao i medalja istog sjaja sa Svetskog šampionata 2014. verovatno su odličja na koja je najponosniji kao i na prijateljstva nastala sa Nendom Krstićem, Stefanom Markovićem, Nemanjom Bjelicom i ostalim momcima tokom višemesečnih priprema i nastupa u državnom dresu.

Memfis mu je pre dve sezone nudio šest miliona dolara po sezoni, ali je opciju odlaska u NBA odložio na vreme koje možda i neće doći jer u Evropi Teodosić predstavlja ono što je Irvin Medžik Džonson više od decenije bio u Lejkersima – personifikacija magije, mašte u kojoj je lepota igre – dodavanja osnovno načelo.

Trofeji u klubovima i reprezentaciji

klupski trofeji

FMP Kup „Radivoja Koraća“ – 2005. i 2007.

Olimpijakos Kup Grčke – 2010. i 2011.

CSKA VTB liga – 2012, 2013, 2014. i 2015.

CSKA prvenstvo Rusije – 2012. i 2013.

CSKA Evroliga – 2016.

reprezentacija

EP U16, zlatna medalja 2003.

EP U18, zlatna medalja 2005.

EP U 20, zlatna medalja 2007.

EP srebrna medalja 2009.

SP četvrto mesto 2010.

SP srebrna medalja 2014.

EP četvrto mesto 2015.

individualna priznanja

Prva petorka EP U20 2007.

MVP EP U20 2007.

Prva petorka EP 2009.

Prva petorka SP 2010, SP 2014.

Igrač godine u izboru FIBA 2010.

MVP Kupa Grčke 2010, 2011.

MVP Evrolige 2009/10.

Prva petorka Evrolige 2009/10, 2014/15.

Druga petorka Evrolige 2011/12, 2012/13, 2015/16.

MVP plej-ofa VTB lige 2014.

Rekordan broj mečeva do šampionskog pehara

Miloš Teodosić u Berlinu je osvojio prvi trofej Evrolige u karijeri. To je uspeo tek na sedmom fajnal-foru! On je igrač koji je odigrao ubedljivo najviše mečeva pre nego što se domogao trofeja. Teodosić je pehar podigao tek u trećem finalu završnog turnira sezone. Prethodno je izgubio finale 2010. kada je bio član Olimpijakosa, i sa CSKA, 2012. godine.