Srbija uveliko kaska za Evropom

Panelisti su pokušali da pojasne na koji način u razvijenom svetu sport generiše medijske i komercijalne izvore prihoda, koji investicioni modeli korporativnog sponzorstva postoje u oblasti primene savremenih tehnologija i promocije brendova, kao i koliko je važno izgraditi multifunkcionalne sportske objekte u Srbiji.

Medijski i komercijalni izvori prihoda

Sport poseduje izuzetni potencijal i zbog toga je svima važno da se što dublje povežu sa klubovima i savezima, zajednički je zaključak učesnika konferencije „Medijski i komercijalni izvori prihoda“ kojom je otvoren sajam „Ekonomija sporta“. Međutim, u Srbiji još nije precizno utvrđen način poslovanja tako da mnoge kompanije, koje se globalno pojavljuju ne samo kao sponzori već i kao investitori u sport, kod nas niti sponzorišu niti investiraju.

Generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije Zoran Laković smatra da se samo udruženim snagama svih relevantnih faktora može poboljšati situacija u srpskom sportu.

– Neophodna je zajednička akcija države, Fudbalskog saveza Srbije, domaće lige, klubova i medija jer samo tako možemo prevazići probleme koji pogađaju najpopularniji sport. Jaz između srpskog i inostranog fudbala je sve veći i to na svim poljima. Klubovi su osuđeni na puko preživljavanje jer od televizijskih prava, sponzorstva i ulaznica ne uspevaju da prikupe ni tri odsto neophodnih sredstava za normalno funkcionisanje – jasan je Laković.

Prvi operativac FSS uporedio je prihode koje ostvaruju domaći klubovi i srpska Kuća fudbala sa primerima iz fudbalski razvijenog dela Evrope.

– Razlika je gotovo nestvarna jer inostrani klubovi, pogotovo članovi najjačih evropskih liga, obezbeđuju poveći deo budžeta upravo na ovaj način, dok se kod nas preživljava prodajom mladih i talentovanih igrača. U Nemačkoj klubovi najviše profitiraju od sponzora jer navijači masovno dolaze na utakmice i svako želi da im se predstavi u što boljem svetlu, dok u Italiji najviše sredstava stiže od televizijskih prava. Mi nemamo ni adekvatnu infrastrukturu, ali verujemo da će se ta situacija brzo popraviti. Zacrtali smo cilj da u sezoni 2013/14 svi superligaški stadioni imaju reflektore. Tako ćemo doći i do igranja mečeva u večernjim terminima što je mnogo privlačnije za gledaoce, ali i potencijalne sponzore i investitore – istakao je Laković.

Jelena Stojanović, direktor marketinga Telekom Srbije, smatra da je najvažnije prepoznati prave vrednosti i na pravi način povezati brend i pripadnost klubu ili reprezentaciji.

– Mi smo uz Novaka Đokovića od početka njegove karijere, a ta saradnja napreduje iz dana u dan. Svesni smo da brend jedne kompanije najbolje oslikava njenu snagu i zbog toga smo iskoristili sport za svoju dodatnu promociju. Kada smo se povezali sa fudbalskim klubovima Crvena zvezda i Partizan preuzeli smo rizik da navijačima ponudimo brendirane telefone i rasprodali ih u veoma kratkom roku. S obzirom na to da smo u septembru postali većinski vlasnik Televizije Arena Sport, cilj nam je da početkom 2012. godine omogućimo našim korisnicima da na mobilnom telefonu imaju paket svih kanala ove televizije – zaključila je Jelena Stojanović.

Investicioni modeli korporativnog sponzorstva

Konferencija „Investicioni modeli korporativnog sponzorstva“ donela je odgovore na pitanja da li je sponzorstvo u sportu isključivo stvar marketinga, koji su sve mogući oblici korporativnog sponzorstva, ali i primere u praksi na koji se način mogu povezati javni i privatni interesi, odnosno modeli ulaganja. Tako je prezentacija Jovice Jakovca iz „Solidity Real Estate“ prikazala da se srpski stadioni nalaze u niskoj drugoj generaciji staroj 50 godina, dok se moderno društvo nalazi u petoj generaciji. On je pokazao i kako se širom sveta grade stadioni u saradnji javnog i privatnog kapitala, koji bi mogao da se infiltrira i u Srbiji.

Dragoljub Vukadinović, predsednik kompanije „Metalac a.d.“ prezentovao je model u kojem se saradnjom javnog i privatnog kapitala, odnosno Republičke direkcije za imovinu, Opštine Gornji Milanovac i Metalca gradi savremeni gradski stadion u tom gradu.

– Opština i Direkcija dali su zemljište za izgradnju stadiona dok fudbalski klub izdvaja 15 odsto sredstava, a Metalac preostalih 85 odsto. Zajedno ćemo dobiti najmoderniji stadion po svim UEFA standardima kapaciteta 4.000 mesta, sa osvetljenjem, što će dati nov ugođaj. Posao je podeljen u više faza pa tako prva vredna 2,5 miliona evra podrazumeva izgradnju samog stadiona, dok druga sadrži postavljanje osvetljenja (350.000 evra) i trening centra sa veštačkom travom (350.000 evra). Na taj način dobiće cela lokalna zajednica i nećemo imati odliv stanovništva što je i glavni cilj pored razvoja sporta – istakao je Vukadinović.

Model privatnog ulaganja u košarku i infrastrukturu po kojem je FMP poznat poslednjih decenija predstavio je Nebojša Čović, predsednik FMP grupe. Javnost je imala priliku da se upozna sa sistemom koji je u poslednjih 20 godina dao više od 80 vrhunskih košarkaša, ali i infrastrukturu za rad kluba.

– Prvo smo sagradili halu u Železniku, a onda i dva trenažna centra u sklopu fabrike. Međutim, to je sve bio isključivo privatan kapital, odnosno korporativna povezanost jer smo samo tako mogli da imamo uvid u tok novca i profit. Sada imamo u planu da gradimo prvi objekat u obliku javnog i privatnog partnerstva, halu sa 11.000 mesta za Crvenu zvezdu i FMP, sa svim pratećim komercijalnim sadržajima. Međutim, nismo zaboravili ni ostale aspekte koji doprinose društvu pa tako naši sportisti imaju svu potrebnu zdravstvenu negu. Tu je i obrazovanje u našoj gimnaziji gde su rasporedi časova prilagođeni treninzima, jer mladi moraju imati i druga znanja koja će im koristiti kada okončaju karijere – naglasio je Čović.

Milica Stefanović, direktorka za korporativni identitet Coca Cola za srpsko tržište prezentovala je ulaganje u sport, ali ne u profesionalan već onaj rekreativan. Tako ovaj multinacionalni gigant od 2008. sprovodi akciju popularizacije sporta kod mladih kroz akciju „Šta ti treniraš“ koja je obuhvatila 8.000 dece. Kako je istakla, na taj način se podstiče zdrav način života što je za decu i celo društvo najvažnije.

Infrastrukturni investicioni modeli

Učesnici treće konferencije „Infrastrukturni investicioni modeli“ imali su zadatak da odgovore na koji se način mogu graditi savremeni sportski i multifunkcionalni objekti u Srbiji po uzoru na svetske primere. Amabasador Velike Britanije u Srbiji Majkl Devenport istakao je da model javnog i privatnog partnerstva predstavlja zanimljivu temu u doba društvene i ekonomske krize te da su objekti za Olimpijske igre u Londonu, koje počinju za nešto više od 200 dana, građene po ovom modelu. On je napomenuo da je prilikom obilaska svih objekata, sa delegacijom u kojoj je bio i predsednik Srbije Boris Tadić, bio impresioniran infrastrukturnom, arhitektonskom i multifunkcionalnom spremnošću glavnih objekata.

– Uverili smo se da su to prvoklasni i ekonomski održivi objekti koji će moći da se koriste i nakon Olimpijskih igara. Ovo rešenje moguće je primeniti i u Srbiji, pogotovo nakon nedavno usvojenog zakona o javnom i privatnom partnerstvu i zakona o sportu. To nije samo pitanje sporta i građevinarstva već i pitanje od ukupnog društvenog značaja i razvoja regije oko stadiona, kao što smo mi razvili nekada zapušteni Istočni London – rekao je Devenport.

Rajan Rolands, šef kancelarije za medije i kulturu Ambasade SAD u Srbiji, predstavio je kroz prezentaciju brojne multifunkcionalne i održive objekte koji su proteklih godina otvoreni u Americi. On je naglasio da takvi stadioni imaju snagu da pokrenu ekonomske promene u regiji u kojoj se nalaze. Rolands je posebno istakao primer 1,5 milijardu dolara vrednog Džajants stadiona u Njujorku, koji je otvoren 2009. godine i ugošćuje 50 hiljada posetilaca tokom cele sezone. Naveo je i primer Medison Skver Gardena na kojem se osnovno igraju košarka i hokej, ali koji je i zahvaljujući drugim sadržajima godišnje zakupljen 320 dana.

– Srbija je od Amerike manja 50 puta, ali bez obzira na to imate vrhunske sportske rezultate u košarci, vaterpolu, tenisu i ostalim sportovima. Sve ste to postigli sa nedovoljno kvalitetnom infrastrukturom, ali to biste lako mogli da ispravite. Takođe, bitno je da pružite uslove za sport običnom narodu, a ne samo vrhunskim sportistima poput Novaka Đokovića i Vlada Divca – zaključio je Rolands.