U Zvezdi sam ostvario snove

Bio je tip igrača kakvog bi svaki trener poželeo. Uvek pouzdan i siguran, half sa besprekornom defanzivom, ali i zavidnim ofanzivnim karakteristikama. Refik Šabanadžović – Luče bio je jedan u nizu igrača kojeg je Zvezda sa kraja osamdesetih angažovala uprkos interesovanju ostalih, po običaju ispred nosa Partizanu, Hajduku i Dinamu.
– Iz podgoričke Budućnosti prešao sam u Željezničar i u Sarajevu sam stekao pravu afirmaciju. Bio sam deo sjajne Željine generacije, igrali smo polufinale Kupa UEFA. Te četiri godine su bile sjajne, ali ja sam želeo više… Zvezda me je pratila, redovno gledala, kao uostalom i sve ekipe iz velike četvorke. Međutim, poziv sa Marakane me je posebno obradovao.

Nepravda protiv Argentine

Kada se kaže Refik Šabanadžović mnogim ovdašnjim poznavaocima fudbala prva asocijacija i sećanje je duel Jugoslavije i Argentine na Svetskom prvenstvu u Italiji. I danas se prepričava kako je Refik u „džep“ stavio tadašnjeg fudbalskog Boga Dijega Maradonu, ali isto tako ima i onih koji ne mogu da mu oproste crveni karton iz tog meča.

– Prvi žuti karton sam zaslužio, ali drugi nisam. Sudija je baš meni našao da zameri kako se nisam dobro postavio u živom zidu… Malo čudno i neverovatno. Maradona je tada igrao u Italiji i bio je magnet za navijače, a i FIFA je imala interes da Argentina dogura što dalje. Sudija me je poslao u svlačionicu zato što Maradoni nisam dao da mrdne. Bilo je u toj utakmici puno nelogičnih stvari, na kraju nismo imali sreće u penalima. Mi smo dolazili iz zemlje u kojoj je vladala nezavidna politička situacija. Šteta za tu generaciju, mogla je mnogo, do vrha… Ipak, naredne godine Zvezda je pokazala kvalitet jugoslovenskog fudbala – istakao je Šabanadžović.

Zašto ste se odlučili za Zvezdu?

Bio sam maler

Uz veliki osmeh Šabanadžović je konstatovao da su mu se u karijeri konstantno dešavale čudne živote situacije, komično-tragične, urnebesne.

– Sa ove distance, mnoge stvari koje su mi se karijeri dogodile deluju mi u isto vreme smešno, ali i tragično. Pao sam u komu na meču protiv bivšeg kluba, Želje. Vratio sam se na Kup utakmici koji je Zvezda izgubila od Borca i dobio sam crveni karton u meču koji je mogao da bude istorijski – protiv Argentine. Zbog svega toga bio sam stalna tema u novinama. Hrvatski novinari su govorili da me u novinama ima više nego predsednika predsedništva.

– Želeo sam da ostvarim svoj san. Zvezda je bila veliki klub, najveći, nije bilo dileme da li da prihvatim poziv ili ne. To je bila moja prva opcija. Znao sam da je to veliki izazov i stepenica više. U tadašnjoj Jugoslaviji se podrazumevalo da ako ste pravi igrač treba da odradite dva dobra ugovora u ligi pre nego što odete dalje. Smatrao sam da sam na pravom putu. Brzo sam se dogovorio sa čelnicima kluba, želje su nam bili iste, a to je da napravimo nešto veliko, nezapamćeno.

Šokiralo me je hapšenje Džajića

Refik Šabanadžović ne krije da je bio „neprijatno iznenađen“ kada je čuo da su uhapšeni bivši funkcioneri Zvezde, čelnici za koje kaže da su krivi što je Zvezda ostvarila najveći uspeh ovdašnjeg fudbala.

– Upravo Džajić, Marinković i Cvetković su bili ti ljudi koji su nas dovodili u Zvezdu koji su kreirali svetsku i evropsku titulu. Stvarno sam neprijatno iznenađen njihovim hapšenjem. Nadam se da će uskoro biti na slobodi, smatram da je to u interesu fudbala – napomenuo je Šabanadžović.

Da li ste očekivali baš toliko veliki uspeh, titulu prvaka Evrope?
– Ko se tome mogao nadati? Znali smo da puno vredimo, da smo kvalitetni i da možemo da igramo i pobedimo svakoga. Bila je to neverovatna generacija, teško da će se ikada na ovim prostorima dogoditi slična stvar. Daj Bože da se Zvezda ponovo popne na Krov Evrope i sveta, ali iz sadašnje perspektive…
Ipak, kada ste prešli u Zvezdu nije sve išlo kako treba. Mnogi se i danas dan sećaju utakmice u Sarajevu i teške povrede koju ste zaradili u duelu protiv bivšeg kluba. Koliko Vam je teško palo odsustvo sa terena i period oporavka?
– Najinteresantnije od svega je što nisam ni želeo da igram tu utakmicu. Bilo mi je teško da posle samo nekoliko meseci provedenih u Beogradu izađem na megdan Želji. Da budem iskren, nisam bio ni psihički spreman, ja sam bio rad da taj dan provedem po kafanama Sarajeva. Ipak istrčao sam na teren i jedva ostao živ. Od siline udarca pri sudaru sa Sliškovićem bio sam u komi tri dana. Rađene su mi razne analize, jer nije naivno na takav način povrediti glavu. Mnogi doktori su mi savetovali da prestanem da se bavim fudbalom.
Prognoze su bile loše, ali Vi ste ipak bili na terenu posle „samo“ šest meseci. Kako je izgledao povratak na teren?
– Uspeo sam nekako da se vratim i posle te povrede ostvario sam najveće uspehe. Bio sam nestrpljiv da ponovo zaigram, a svi su mi govorili da još malo sačekam. Tih šest meseci su mi izgledali kao šest godina. Sećam se da je klub želeo da obeleži moj povratak na Kup meču protiv Borca. Bio sam na klupi sve vreme, jer nisam bio spreman, nažalost Zvezda je izgubila tu utakmicu. Onda sam na narednom meču na Marakani protiv Hajduka igrao poslednjih 10-15 minuta, pobedili smo i posle toga je sve krenulo na bolje.
Finale u Bariju je naravno najdraži meč svih igrača iz zlatne generacije. Pored tog meča, koje biste još „apostrofirali“?
– Protiv Partizana u Kupu. Pobedili smo sa 3:1 i ja sam postigao gol. Bila je to fenomenalna utakmica, sjajna pobeda. Posebno mi je drag i meč protiv Briža koji sam odigrao pre povrede. Na tom meču sam takođe bio strelac i smatram da je to bila jedna od mojih najbolji partija.
Dok ste bili u Zvezdi Pančev i Vi ste važili za velike prijatelje. Da li ste i dalje sa njim u kontaktu?
– Naravno da jesam. Takođe sam u stalnom kontaktu i sa Dejom, Dikom, Marovićem, Vasilijevićem.. Posle uspeha u Bariju i našeg masovnog odlaska iz Zvezde nastojali smo da održimo kontakt. Ali bili smo razbacani po celoj Evropi, pa smo se udaljili. Volim da čujem šta ko od njih danas radi.
S obzirom na to da ne želite da prekinete veze sa zlatnom generacijom, sigurno je isti slučaj i sa Crvenom zvezdom. U kolikoj meri uspevate da pratite sadašnja dešavanja u klubu?