Gde se sahranjuju „naši Kinezi“

Zoran Marković iz JKP „Pogrebne usluge“ kaže da na ovo pitanje postoji jednostavan odgovor: ne sahranjuju ih u Srbiji! Preminule isključivo kremiraju i po tradicionalnim običajima sahranjuju u njihovoj domovini. Međutim, ni broj kremiranih nije veliki.

– U pitanju je relativno mlada populacija koja dolazi u Srbiju zbog posla. Iako su tu već oko 20 godina, broj onih koji su preminuli vrlo je mali. Ukoliko kineski državljanin premine na teritoriji Beograda, i ako to njegova porodica želi, ima puno pravo da bude sahranjen na opštini na kojoj ima prebivalište. Dakle, kao i svaki drugi sugrađanin i pod potpuno istim uslovima – kaže Marković.

– Kada su u pitanju kineski državljani, dosad je samo jedan Kinez, koji je preminuo prošle godine u Beogradu, sahranjen na klasičan način, u grob, na gradskom groblju Zbeg. Reč je o čoveku koji se oženio Srpkinjom, nakon čega je prešao u pravoslavlje. To je ipak izuzetak, jer oni se sahranjuju na njihov tradicionalan način – kremacijom. Sve kremacije obavljaju se u krematorijumu na gradskom groblju Lešće. Od 2003.godine, otkad beležimo smrtne slučajeve kineskih državljana na našoj teritoriji, u svega dva slučaja izvršen je transport tela umrlih lica u njihovu otadžbinu, a u ostalim slučajevima su preuzete njihove urne. Koliko je poznato, dosad nije bilo inicijative „naših Kineza“ da se na teritoriji Beograda za njih obezbede grobna mesta – objašnjava Zoran Marković.

U opticaju su razne priče o „misterioznim nestancima“ preminulih kineskih građana.Takvim pričama često doprinose i sami kineski trgovci koji se žestoko ljute kao ih neko pita o toj temi, a kada i progovore, obično su to priče obavijene maglom, što stvara dodatnu zabunu i sumnju.

Jedna od takvih priča je i ta da oni, uz pomoć „grobljanske mafije“ otkupljuju grobna mesta „na crno“, gde sahranjuju svoje mrtve, a da pritom ne stavljaju bilo kakva obeležja na grobnu ploču. Grobljanska mafija ovde ne pravi pitanje „ko se kojem bogu moli“. Čvrsta valuta rešava sve barijere među ljudima.

Kako god bilo, kremirani Kinezi mogu se nabrojati na prste. Zanimljivo je, bili su to samo oni koji su stradali u saobraćajnim nesrećama. Sahrana Kineza se ne pamti. Ni jedini u Vojvodini, novosadski krematorijum, nije zabeležio ni jedan slučaj kremacije Kineza. Prema nezvaničnim podacima, pogranične policije jako je mali broj pokojnika kineske nacionalnosti prebačen za daleku domovinu. Oni koji stradaju u saobraćajnim nesrećema, obračunima ili umru prirodnom smrću, kao da nestaju bez traga i bez bilo kakve zvanične registracije. Jedini trag su urne sa pepelom pokojnika koje rodbina ipak nosi za daleku Kinu.

Veruju šamanima

Mali je broj kineskih gastarbajtera koji u slučaju bolesti traže usluge nekog srpskog državnog medicinskog centra. Većina njih se leči kod sopstvenih šamana, ali kada ni to ne pomaže, obično biraju privatne lekarske ordinacije.

Nepotrebna fama

I u ostalim evropskim zemljama pitanje sahranjivanja sve brojnije kineske populacije predstavlja enigmu, jer zvanično gotovo nigde nema sahranjenih Kineza. U Udruženju kineskih državljana u Srbiji smatraju da je fama po pitanju sahrana preminulih Kineza u celoj Evropi – nepotrebna. Na drugoj strani postoji mišljenje da se smrt nekog kineskog državljanina u Srbiji krije, jer isti ili nema nikakvu boravišnu dozvolu ili je ima, ali će ista da bude predata nekom drugom Kinezu.

Uvozimo kineske nadgrobne spomenike

Srbija uvozi iz Kine sve i svašta, pa i – kineske nadgrobne spomenike! Navodno su upola jeftiniji nego naši, a kineski kamen važi kao vrlo kvalitetan. Građanima u Srbiji jeftinije je da za nadgrobni spomenik preminulima plate oko 250 evra, umesto 500 i više, koliko naplaćuju domaći majstori. Interesantno je pomenuti da je Kina izvozom nadgrobnih spomenika u Poljsku maltene uništila poljsku industriju kamena. U Srbiji oko 10.000 ljudi i članova njihovih porodica živi od izrade, distribucije i postavljanja nadgrobnih spomenika.