Sahranjivanje i kremiranje u Beogradu je specifičan ekološki problem i mora biti deo finalnog dokumenta o Programu zaštite životne sredine grada u narednih deset godina, saopštilo je juče Udruženje „Oganj“.
Širenje gradskih grobalja u užem gradskom jezgru i okolini Beograda nije moguće zaobići kao bitnu temu, te je stoga to udruženje, kako se navodi u saopštenju, dostavilo konkretne predloge nosiocima projekta – Sekretarijatu za zaštitu životne sredine i Institutu „Kirilo Savić“.
„Naučno je dokazano da klasična groblja imaju negativan uticaj na životnu sredinu, površinske vodene tokove, izvorišta i podzemne vode, odnosno na kompletan eko-sistem zbog čega je neophodno da se ova oblast sagleda sa naučnog, stručnog i medicinskog aspekta, u interesu očuvanja prirodnih resursa i zdrave životne sredine“, navodi Branislav Matijaš, predsednik udruženja „Oganj“.
Prema njegovim rečima, mesta za sahrane je sve manje, a širenje gradskih grobalja na plodno poljoprivredno zemljište i gradsko građevinsko zemljište je ozbiljan problem ne samo Beograda već i ostalih gradova širom zemlje, a Srbija svake pete godine mora da obezbedi milion novih kvadratnih metara za preminule ako se svi sahrane klasičnim ukopom, dok je kod kremacije potrebno osam puta manje prostora. Finalna verzija dokumenta, koji obuhvata potrebe svih 17 gradskih opština, trebalo bi da bude završena do septembra.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
