Latinka Perović: Rusija je i mentalno prisutna u Srbiji

Prema rečima Perovićeve, knjiga u izdanju „Biblioteke XX vek“, koju je priredio Milan Subotić, značajna je, između ostalog, i zbog činjenice da su autori “sve sami izuzetni profesionalci, kritički nastrojene ruske erudite i poliglote“ koji “ iako nemaju uticaja u samoj Rusiji pomažu nam da shvatimo savremenu Rusiju“.

Osvrćući se na brojne analogije između Srbije i Rusije, Latinka Perović je navela da je Subotić u uvodnim napomenama citirao ruskog predsednika Vladimira Putina koji je raspad Sovjetskog Saveza nazvao „najvećom geopolitičkom katastroforom 20. veka“, što je veoma slično sa gledištem nekadašnjeg srpskog premijera Nikole Pašića o slomu carske Rusije.

– Putinova sentenca je dala impuls postsovjetskoj Rusiji koju obele žava masovna frustracija zbog sloma velike države… Putin je najnoviji izraz ruskog apsolutizma, sadržanog u rečima jednog visokog zvaničnika „dok postoji Putin, postojaće i Rusija“… Kada je reč o srpsko-ruskim analogijama, sumnjiva je teza da je Rusija ovde prisutna samo vojno, ekonomski i politički, ona je ovde prisutna mnogo dublje, i mentalno, poručila je istoričarka.

Perovićeva je, takođe, konstatovala da „Druga Rusija“ sadrži i odgovore na pitanja poput odnosa Rusije prema Zapadu,načina na koji se interpretira prošlost, te razmatra temu imperijalne politike. „Svaki građanin Rusije je uveren da je imao lični gubitak u Drugom svetskom ratu, pa se Zapad, u tom kontekstu, doživljava kao neva vrsta dužnika, kao drugost koja je neprihvatljiva… Autori u ovom zborniku zaključuju i da je Rusija na kraju 20. veka propustila priliku da se promeni, a imperijalna politika je obrazac u kojoj Rusiji traži svojevrsnu kompenzaciju“, napomenula je ona.

Dejan Ilić, urednik Fabrike knjiga, kazao je da je „Druga Rusija“, pre svega, knjiga o identitetu i da ima „veze sa Srbijom i to na način koji nam nije nimalo prijatan“.

– U današnjoj Rusiji identitet se mahom određuje u odnosu prema Zapadu koji se smatra neprijateljem i tu je reč o pokušaju homogenizacije… Istovremeno, tema je neuspela tranzicija, jer se stvara utisak da „put kojim su oni krenuli nije dobar“. Takođe, jedno od pitanja koje se otvara odnosi se na teritoriju. Baš kao što je Srbija imala problem da kaže koja je to teritorija koju naziva Srbijom tako i Rusija ima problem da kaže koja je to teritorija koju naziva Rusijom, pa ima teritorijalne pretenzije prema susedima, poput Ukrajine, naveo je Ilić.

Urednik knjige i viši naučni saradnik u Institutu za evropske studije Milan Subotić napomenuo je da je svoju akademsku karijeru počeo baveći se Srbijom 19. veka, umnogome zahvaljujući upravo Latinki Perović, a kasnije je, takođe pod uticajem Perovićeve, počeo da se bavi Rusijom.

– U mladosti sam bio ono što se naziva „angažovanim intelektualcem“, a onda sam pribegao eskapizmu, odnosno zainteresovao se za izučavanje Rusije, ali sam ubrzo uvideo da sam „idući okolo“ došao na isto mesto sa kojeg sam krenuo, imajući u vidu analogije između Srbije i Rusije u postkomunističkom periodu, rekao je on.

„Iskustvo raspada velike zemlje“

Uz opasku da je „protivnik analogija“, Subotić je kazao da se u osnovi analogija između postkomunističke Srbije i postkomunističke Rusije nalazi iskustvo raspada velike zemlje. „Raspad Jugoslavije doveo je do kolektivne traume u Srbiji, baš kao što se desilo u Rusiji nakon sloma SSSR-a. Ta kolektivna trauma otvorila je pitanje identiteta i izazvala osećaj gubitka, koji kod Srba traje mnogo duže nego kod Rusa, još od kosovskog mita, a onda ide i kompenzacija u vidu mesijanstva, osećaja superiornosti“, slikovito je objasnio on.