Najveća prepreka matični broj građana

Kako za Danas objašnjavaju u nevladinoj organizaciji Praksis, „pravno nevidljiva“ lica nisu u mogućnosti da pribave zdravstvenu knjižicu, jer nisu upisana u matične evidencije, pa ne mogu da prilože potrebna dokumenta uz zahtev za izdavanje zdravstvene knjižice.

– Veliki broj lica romske nacionalnosti ne živi u mestu svog prebivališta gde su zdravstveno osigurani. Umesto, na primer, u Vranju, ta lica se mahom doseljavaju u Beograd, tragajući za izvorom prihoda. Oni se u Beogradu naseljavaju prvenstveno u neformalnim naseljima, a stanovnici tih naselja ne mogu da registruju svoju adresu prebivališta tj. boravišta, pa s tim u vezi ni da pristupe pravima iz oblasti zdravstvene zaštite – kaže Ivana Stanković iz Praksisa.

Prema njenim rečima, prepreka u ostvarivanju ovog prava jeste i to što veliki broj Roma nema određen jedinstveni matični broj građana.

Ipak, određen broj Roma ostvario je pravo na zdravstvenu zaštitu podnoseći zahtev filijali prema mestu faktičkog boravka, uz koji su se prilagale izjave o pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini i boravku na određenoj opštini.

– Međutim, odnedavno je većina filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje ponovo počela da insistira na potvrdi o prijavi boravišta kao neophodnom dokazu za prijavu na zdravstveno osiguranje. Ovakvo postupanje RFZO u suprotnosti je sa članom koji treba da obezbedi zdravstvenu zaštitu Romima koji nisu u mogućnosti da prijave adresu svog prebivališta, odnosno boravišta. Iz tog razloga, naša NVO se obratila Ministarstvu zdravlja i zaštitniku građana sa zahtevom za poštovanje i doslednu primenu tog, odnosno obaveštenjem o kršenju pomenute odredbe. Pre nekoliko dana zaštitnik građana izdao je mišljenje sa preporukom RFZO-u da obezbedi jednako postupanje svih filijala na teritoriji zemlje i punu primenu zakona – objašnjava Stankovićeva.

Ona ocenjuje da bi dosledna primena ove odredbe u velikoj meri olakšala probleme u pristupu pravu na zdravstvenu zaštitu licima romske nacionalnosti koja nisu u mogućnosti da prijave adresu svog prebivališta, odnosno boravišta.

Stankovićeva za Danas navodi dva primera u kojima je kršeno pravo na zdravstvenu zaštitu.

– Prvi je slučaj prevremeno rođenog deteta, koje je po rođenju boravilo na odeljenju neonatologije Kliničkog centra. Naime, detetu u zakonskom roku nije određeno ime, pa je taj postupak pokrenut naknadno i još uvek je u toku pred nadležnim Centrom za socijalni rad. Sve dok centar ne donese rešenje o određivanju ličnog imena i dok ga kasnije nadležna matična služba ne sprovede tako što će upisati ime u matičnu knjigu rođenih, za ovo dete nije moguće pribaviti zdravstvenu knjižicu. Zbog toga nije moguće da dete ode na detaljni sistematski pregled, koji je neophodan za svu prevremeno rođenu decu. Drugi primer je slučaj žene bez zdravstvene knjižice kojoj, nakon hitne hirurške intervencije na Stomatološkom fakultetu, nije pružena zdravstvena zaštita u vidu svakodnevnog previjanja i prepisivanja potrebne terapije, što je izazvalo tešku infekciju vilice i usta. Tek nakon intervencije naše NVO i pomoći zdravstvene medijatorke, ova žena je dobila potrebnu zdravstvenu zaštitu – navodi naša sagovornica.

Bez pomoći i u hitnim slučajevima

– Licima romske nacionalnosti koja ne poseduju zdravstvenu knjižicu gotovo bez izuzetka biva uskraćena mogućnost pružanja besplatne zdravstvene zaštite, pa čak i u hitnim slučajevima. Na primer, porodilje koje ne poseduju zdravstvenu knjižicu često bivaju primoravane da snose troškove porođaja, iako pomoć koja im se pruža tokom porođaja spada u hitnu medicinsku intervenciju – navodi Ivana Stanković iz NVO Praksis.