Revolucionarne perspektive življenja

p { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }p.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }p.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }p.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Na promociji koja će početi u 12 časova govoriće Laslo Blašković, upravnik Narodne biblioteke Srbije, ambasador Irana u Srbiji Madžid Fahimpur, Aleksandar Jerkov, upravnik Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ i direktor iranskog Kulturnog centra u Beogradu Mahmud Šaluji. Program će biti praćen koncertom sastava koji će nastupiti sa tradicionalnom muzikom iz jugozapadne iranske pokrajine Huzestan.

Hafiza, mističkog pesnika-filozofa iz 14. veka smatraju najpopularnijim poetom u jednoj od najstarijih velikih civilizacija sveta. Zbirka njegovih pesama pod nazivom „Divan“ važi za vrhunac persijske literature i delo koje je više nego ijedno drugo uticalo na kasnije literarno stvaralaštvo na tom jeziku.

Hafiz je poznat kao „Gospodar kazivanja Kurana napamet“, „Glasnik skrivenog“, „Tumač tajni“. Zbog vrhunskog majstorstva poezije nazivaju ga i „Pesnikom pesnika“.

Teme Hafizove poetske forme gazala su voljene, vera i obelodanjivanje hipokrizije. Njegov uticaj na živote onih koji govore persijski mogu se naći u „Hafizovom štivu “ i čestom korišćenju njegovih poema u persijskog tradicionalnoj i vizuelnoj muzici, kao i kaligrafiji. Prilagođavanja, oponašanja i prevodi Hafizovih pesama postoje u svim glavnom jezicima sveta.

„Divan“, zbirka koju je posle Hafizove smrti oformio njegov prijatelj Mohamad Golandam, sastoji se od lirskih pesama koje, prema kritičarima, odlikuju izuzetno fino izražavanje, nedostižno bogatstvo duhovnog sadržaja, neizmerne dubine značenja, kao i nove i revolucionarne perspektive življenja.

Hafezovo stvaralaštvo može da se nađe u gotovo svakom iranskom domu. Mnogi Hafizovi zemljaci uče njegove pesme napamet i koriste ih kao kazivanja ili predskazanja. Posle više od 600 godina od smrti, stvaralac i danas nudi uvid u identitet zemlje sa gotovo 80 miliona ljudi. Hafizov dan se u Iranu slavi svakog 12. oktobra.

Pesnik je posle smrti sahranjen u rodnom gradu Širazu na jugu Irana, u bašti koja se u njegovu čast zove Hafizija. Njegov mauzolej je jedna od glavnih atrakcija Širaza, grada sa preko 1,5 miliona stanovnika. Često ga posećuju mnogi od Hafizovih obožavalaca, recituju njegove stihove i uživaju u pesnikovim mudrim igrama reči.