Suze, smeh i čežnje Milovana Đilasa

NJihova pisma nalik su ljubavnoj poemi, romanu, drami, scenariju za veliki film, poručio je akademik Matija Bećković na promociji knjige „Pisma iz zatvora“, zbirke pisama koju su jedno drugom slali Milovan Đilas i njegova supruga Štefica tokom njegove „zatvorske decenije“. Delo, čiji izdavač je Vukotić media, priredio je i pojašnjenja napisao sin najpoznatijeg jugoslovenskog disidenta, Aleksa Đilas.

Bećković je kazao da pojam zatvor u ovom slučaju treba shvatiti dvojako, budući da se „dopisuju dva sužnja“- jedan na slobodi koja je poput tamnice i drugi, koji je iza rešetaka.

– NJih dvoje se stapaju u jednu neraskidivu sudbinu, a Šteficina pisma, koja čine kostur knjige su, čak, lepša i bolje napisana. od Đilasovih. Znam da bi se i sam Đilas, da je živ, složio sa mnom, a jedina koja se ne bi složila je Štefica. Štefici je Đido bio idol kad je bio prvi, ali još veći idol kad je postao poslednji, istakao je on opisujući trnovit put Đilasa od revolucionara do političkog zatvorenika.

Manojlo Vukotić, vlasnik i direktor izdavačke kuće Vukotić media, ukazao je da iz pisama izranja jedna posve neobična porodična biografija, tako da se otkrivaju „suze, osmesi i čežnje Milovana Đilasa“.

– Već od prvog susreta sa Đilasom, 1989. godine, imao sam želju da objavim njegov rukopis. Sećam se da je tada u Borbu, odakle je 1953. krenuo u vratolomnu političku avanturu, Đilas ušetao uspravan, gord, u crnom odelu i beloj košulji. Intervju koji nam je tada dao imao je velikog odjeka… Potrebno je da tom čoveku, koji je umro 1995, vratimo čast i očistimo mu obraz od ljage, konstatovao je Vukotić.

Hrabri advokati

Đilasov sin Aleksa osvrnuo se u govoru na petoricu advokata koji su mu branili oca. „Kao dečak upoznao sam Nikolu Đonovića, Slobodana Subotića, Vojislava Grola, Jovana Barovića i Veljka Kovačevića, te hrabre i veoma moralne ljude… Oni su branili i neke druge političke osuđenike, proživeli živote pune teškoća i opasnosti, ali bili su lišeni gneva i gorčine, rekao je Aleksa Đilas. Đilasov sin pomenuo je i kako su Šteficu otvoreno pratila dva agenta Udbe gde god je išla, kao i da su joj jedno vreme bile zabranjene posete suprugu u zatvoru u Sremskoj Mitrovici jer je izvestila strane novinare o Đilasovom zdravstvenom stanju i zatvorskim uslovima.