Gašenje starih industrijskih kapaciteta u našoj zemlji iz 19. i 20. veka i njihova ubrzana devastacija, sa akcentom na području Vojvodine, bili su povod da grupa stručnjaka iz nekoliko vojvođanskih ustanova za zaštitu spomenika kulture obavi istraživanje koje je rezultiralo izložbom i pratećom publikacijom.
P { margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }
Zrenjaninski Zavod za zaštitu spomenika kulture, kao nosilac projekta, izdao je publikaciju pod nazivom „Industrijsko i tehničko nasleđe u Vojvodini“. Pod istim naslovom pripremljena je nedavno i realizovana izložba kao rezultat zajedničkog projekta stručnjaka četiri vojvođanska zavoda – Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Petrovaradin, Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica, Zavoda za zaštitu spomenika kulture Pančevo i Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.
– Industrijsko i tehničko nasleđe ubrzano propada usled zahuktalog razvoja novih tehnologija, procesa i običaja. Posledica takvog razvoja je gašenje i nestajanje velikog broja postrojenja i procesa. Predstavljanjem ovog specifičnog nasleđa stručnoj i široj javnosti ukazano je na značaj i potencijale koje nudi, a sa druge strane nas podsetilo na neke važne stvari koje su do skora naš život činile lakšim i ugodnijim, te da rešenja za mnoge probleme sa kojima se čovečenstvo danas suočava možemo potražiti u nečem naizgled mrtvom, prošlom i nestalom – objašnjava zrenjaninski etnolog Branislav Milić.
Katalog koji je izdao zrenajninski Zavod za zaštitu spomenika kulture sadrži pet poglavlja, koja pojedinačno obrađuju hidrotehničko nasleđe, industrijske kapacitete prehrambene industrije, kapacitete prerađivačke neprehrambene industrije, železničku mrežu i stambene kolonije, koje su se u Vojvodini pojavile još u 19 veku sa razvojem industrije.
– Najjednostavnija je kolonija Romanija u Odžacima, gde se stambene jedinice nižu serijski, kao odeljci u vagonu. Istog tipa su i kolonije beočinska cementare u Donjem Šakotincu i Filijala. Dvostrani vagon nalazimo u starom rudniku u Vrdniku. Dalji razvoj išao je u dva pravca, prema složenijim objektima u nizu i prema spratnim objektima. Nevezano za tip stanova i nizova, za kolonije su veoma važni objekti zajedničkih sadržaja obdaništa, škole, kantine, radnički domovi i bioskopi, koji dodatno spajaju komunitet – navodi autor petog poglavlja, istoričar umetnosti Dejan Radovanović.
Izložba je realizovana sredstvima Društva konzervatora Srbije, različiti autori učestvovali su u izradi poublikacije. Izradu kataloga finansirao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje Novi Sad.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
