Grad Šabac otkupio je zgradu bivše jevrejske sinagoge, koja je jedno vreme bila u privatnom vlasništvu. Zgrada je podignuta 1894. godine i služila je kao verski objekat i mesto okupljanja šabačkih Jevreja.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Generacije Jevreja doprinosili su razvoju kulture i ekonomije, a dr Avram Vinaver krajem 19. veka doneo je u Šabac prvi rendgen aparat, kao prvi u Srbiji. Ovde je rođen i njegov sin Stanislav, književnik, novinar, prevodilac, umnogome zaslužan što se istina o Prvom svetskom ratu širila Evropom.
Od znamenitih Jevreja za Šabac je vezan i pesnik Oskar Davičo. Pred zimu 1939. godine Šabac je primio tzv. kladovački konvoj, 1.300 jevrejskih izbeglica iz zemalja srednje Evrope, koje nijedna vlada nije htela da primi. Nažalost, svi oni su streljani ili internirani u prvoj nemačkoj ofanzivi 1941. godine. Tokom dva veka u Šapcu je živelo više od stotinu jevrejskih porodica, a poslednja se iselila početkom rata na tlu bivše SFRJ.
Iako u Šapcu nema više Jevreja sami građani na čelu sa vladikom Lavrentijem učinili su da ne nestane trag o njima, tako da je dobrovoljnim prilozima uređeno jevrejsko groblje koje se nalazi na ulazu u grad. Prošle godine gradske vlasti inicirale su da stari mlin, gde su bili smešteni prognani Jevreji, bude uvršten u zdanja koja su pod zaštitom države. Bivša sinagoga, kako očekuju kulturni poslenici u Šapcu, urediće se za bude muzej šabačkih Jevreja. To bi bio i edukativni centar za toleranciju i primer kulture sećanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
