Gradski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine Novi Sad saopštio je da očekuje da će nadležni oštro odreagovati na nezakonitu seču drveta, i to zaštićene vrste, na Fruškoj gori od strane aktivista Srpske napredne stranke.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
– To je još jedna prilika da nadležne institucije pokažu da nema zaštićenih pred zakonom. Posle podele flajera pred školama, a zatim uključivanja aktivista u izbore za savete mesnih zajednica, ovo je nova sramota novosadskih naprednjaka u nekoliko meseci. Ujedno, ovo je i novo narušavanje kako političke, tako i opšte kulture, ali pre svega zakona – stoji u saopštenju LSV-a uz konstataciju da je “krajnji trenutak da im stranačko rukovodstvo na to skrene pažnju, a nadležni ih konačno adekvatno sankcionišu”.
Članovi mesnog odbora Srpske napredne stranke iz naselja Sajlovo u četvrtak su postavili na društvenu mrežu Fejsbuk fotografiju na kojoj se vidi kako su na Fruškoj gori posekli hrast, inače zaštićenu vrstu. Na prvoj fotografiji vide se aktivisti koji stoje pored omanjeg hrasta, dok je na sledećoj ta zaštićena vrsta drveta već posečena. Pomenuti aktivisti na sebi su imali šajkače i kokarde i nosili su zastave bivše Republike Srpske Krajine.
Masovno sečenje stabala hrasta uoči Božića ponavlja se svake godine, iako su napori nadležnih službi u očuvanju i obnovi zasada ogromni. Kako su rekli agenciji Beta iz Nacionalnog parka “Fruška gora”, da bi hrast počeo da daje plodove potrebno je 12 godina, a taj napor bude poništen za samo nekoliko trenutaka neodgovornim ponašanjem pojedinaca.
Samo dan pre incidenta iz javnog preduzeća “Vojvodinašume” apelovali su na građane da ne seku drvo hrasta i da se poštuje i sačuva fond koji je naša prirodna i civilizacijska tekovina, budući da smo svedoci da svake godine u ovo vreme praznika dolazi do nekontrolisane seče lužnjaka.
– Hrast lužnjak – koji je u našem narodu poznat kao Badnje drvo – može živeti od 500 do 1.000 godina. Onda se može zamisliti šteta koju svaka individualna seča može prouzrokovati u vreme praznika, kada se uvek seku mlada stabla. Da bi se proizvelo najkvalitetnije tehničko drvo potrebno je vreme od 120 do 160 godina. Za hrast lužnjak najkritičnije su prve tri godine. Stoga je neobično važno da shvatimo da sečom šuma narušavamo prirodnu ravnotežu, što uvek ima negativne posledice na ceo obitavajući šumski fond i život zaštićenih vrsta – stoji u saopštenju Vojvodinašuma.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
