Grad Šabac prednjači u energetskoj efikasnosti u Republici. Prvi je u Srbiji pokrenuo akciju termoizolacije zgrada. Dosad je urađena izolacija na više od 60.000 kvadratnih metara stambenog prostora, a uštede po domaćinstvima kreću se i do 30 odsto. Takođe, velika pažnja poklanja se korišćenju biomase. Po zahtevima Evropske unije do 2020. godine Srbija bi 27 odsto energije trebala da dobija iz obnovljivih izvora, što je ogroman iskorak, jer je po sadašnjim parametrima to manje od deset odsto.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
U Centru za stručno usavršavanje održan je nedavno sastanak sa poverenicima u seoskim mesnim zajednicama kojima su predočeni koraci za veće korišćenje biomase. Slobodan Jerotić, gradski menadžer za energiju, ukazao je da je Šabac uz pomoć Elektrotehničkog fakulteta pripremio naučnu studiju i sklopio ugovor sa određenim evropskim institucijama o takozvanom „Cool/heat“ programu, kako bi se što bolje iskoristila biomasa.
Tu postoji mogućnost korišćenja 150.000 tona raznih otpadaka sa njiva kao i drugih izvora, s kojima bi se pokrile potrebe stanovništva za obnovljivim izvorima energije. Ujedno to bi bio izvor prihoda za seoska domaćinstva. Postoji mogućnost da se uz određene podsticaje izgrade pogoni na biomasu koji bi mogli da zagrevaju deo sela, ali i da se koriste za sušare, plastenike i druge vidove u proizvodnji hrane.
Posebnu šansu nudi švedska vrba koja se koristi u nordijskim zemljama a sve više i u Nemačkoj. Ova biljka ima izuzetan prirast, tako da za tri godine, kada se može koristiti za gorivo, naraste i do 15 metara. Gojko Cvetković, diplomirani mašinski inženjer koji se specijalizovao za elektroenergetsku efikasnost, ukazuje da se godišnje sa jednog hektara može dobiti od 40 do 110 tona ovog drveta, a kalorijska vrednost je izuzetna, čak do 4.900 kilokalorija po kilogramu. To je kao pola litre nafte ili kilogram kamenog uglja, odnosno dva puta više od hrasta, a ne traži posebnu negu. Ono što je još važnije, nema mnogo nusprodukata, kao što je ugljen-dioksid, a po međunarodnim sporazumima, što je istaknuto na samitu o ekologiji u Parizu, države su dužne da smanje emisije ovog gasa. S obzirom da švedska vrba ima izuzetan prinos znači da proizvodi nekoliko puta više kiseonika nego ostale vrste drveta.
Za hektar do 5.000 evra
Zasnivanje zasada švedske vrbe su relativno jeftini, jer je potrebno oko 20.000 sadnica za hektar, što je ulaganje od oko pet hiljada evra. Na tržištu je velika potražnja, pre svega kod proizvođača peleta, tako da domaćinstva mogu imati zavidan prihod, veći nego mnoge poljoprivredne kulture. Po grubim računicama samo na šabačkom području ima oko osam hiljada hektara neiskorišćenog zemljišta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
