iodrag Nešić, inspektor Poreske uprave u Nišu, podneo je nedavno ustavnu žalbu Ustavnom sudu na odluku niškog Apelacionog suda kojom je utvrđeno da nije trpeo mobing od 2008. godine, što je dokazivao pored ostalog i nizom medicinskih nalaza da mu je psihičko zdravlje ugroženo zbog situacije na poslu. Nešić od suda traži zaštitu od mobinga, a od države naknadu štete od milion dinara, zbog pretrpljenih duševnih bolova.
– Podneo sam ustavnu žalbu krajem prošle godine zbog povrede prava na pravično suđenje i povrede prava na jednaku zaštitu pred sudovima. Viši sud u Nišu, kao prvostepeni, nije odlučio u moju korist uprkos mojim svedocima – kolegama iz PU koje su potvrdile da sam zlostavljan na radu, medicinskim nalazima, kao i drugim dokazima koje sam podneo, i mislim da je na taj sud izvršen pritisak. Na takvu presudu sam Apelacionom sudu 19. novembra prošle godine predao žalbu, a on je doneo presudu da odbacuje žalbu nepuna dva dana kasnije, što je neshvatljivo, jer su sudovi „pretrpani“, a moja žalba je praćena dokumentacijom od hiljadu strana, kaže za Danas Nešić, koji je zaposlen u PU od 1984.
Prema njegovim tvrdnjama navodno sistematski ga je mobingovala Dušanka Stanković, koja je pre osam godina došla na funkciju načelnice Odeljenja za naplatu poreskih računa niške filijale PU. U prvim predstavkama navodio je da su Stankovićevoj u tome navodno „pripomagali“ Gojko Mitrović, bivši direktor niške filijale PU, i Olivera Premović, bivša direktorka Regionalnog centra PU u Nišu, ali se kasnije „koncentrisao“ isključivo na Stankovićevu.
– Sve to se događalo i zbog toga što sam kritikovao nepravilnosti u njenom i radu njenih nadređenih saradnika, posebno u predmetima „Centra male privrede“ i „MB Pelikana“, koji su nezakonito blokirani. Zbog „Centra male privrede“ protiv mene je vođen i disciplinski postupak, ali je dokazano da je Stankovićeva povodom tog slučaja dala lažni iskaz, a da sam ja zaista doneo akt koji pokazuje nameru da tu firmu odblokiram, koji je kasnije nestao. Spor povodom „MB Pelikana“ još uvek traje, a situacija je skoro identična,rekao je on.
U tužbenom zahtevu podnetom Višem sudu navedeno je da je Stankovićevanipodaštavala njegovo mišljenje i stručnost, tako što ga je javno ućutkivala i ismejavala, „vraćala“ mu predmete na ponovni rad zbog netačnog znaka interpunkcije ili ga preterano i nepotrebno kontrolisala. Dodelila mu je niže zvanje i niži platni koeficijent, a oštetila ga je prilikom ocenjivanja. Dodeljivala mu je duplo veći obim posla u odnosu na ostale kolege, menjala mu je već date zadatke, a od juna do septembra 2013. godine „oduzela mu je sve predmete i time mu praktično zabranila da radi“. „Dala je povoda“ da se protiv njega pokrenu neki disciplinski postupci, a nakon toga je premešten u filijalu u Aleksincu, iako tamo nije postojao povećan obim posla u oblasti naplate, što je navedeno kao razlog. U Aleksincuje proveo tri i po godine i „bio izolovan i kao stručnjak i kao čovek“. Vraćen je u Niš tek 2015, kada je na funkciju direktora PU Srbije došla Dragana Marković.
Poreska uprava je, međutim, pred Višim sudom tvrdila da je svako postupanje prema Nešiću uobičajeno i „u funkciji bolje organizacije posla“, a da se premeštaj ne može smatrati zlostavljanjem. Sama Dušanka Stanković, u svojstvu svedoka, kazala je da je Nešića upoznala tek kada je postala načelnica i da sa njim nikada nije imala raspravu ili svađu, a da mu od jula 2009. godine nije ni neposredni rukovodilac.
Viši sud je dao poverenje Stankovićkinom iskazu jer se ona „izjašnjavala o činjenicama o kojima ima neposredno saznanje, iskaz je dat uverljivo i jasno, a u bitnom delu potvrđen je pisanom dokumentacijom“. Po navodima ovog, kao i Apelacionog suda, Nešić „nije dokazao navode u svojoj tužbi“ i „nije učinio verovatnim“ uzročnu vezu između njenog ponašanja i njegovog duševnog stanja, a Poreska uprava je „dokazala da zlostavljanja nije bilo“.
Tvrdnje bivše načelnice
Prema rečima Dušanke Stanković, kada je postavljenaza načelnicu, svim zaposlenima je promenjeno zvanje, po osnovu „sistematizacije“ koja je iz centrale PU, a raspoređivanje se obavljalo „po zadatim kriterijumima“. Nešić je dobio veći koeficijent od onog koji je imao pre njenog dolaska. On nije dobijao veći broj predmeta od ostalih, ali je „u odnosu na druge kolege bio neažurniji i nesavesniji u radu, pa ga je zbog toga trebalo više podsećati na izvršenje radnih obaveza i zadataka, pošto je filijala morala da podnosi izveštaj centrali ko je i koliko uradio“. Nešiću je izrečena disciplinska kazna zbog „nepristojnog ponašanja“ prema nekim kolegama, a zbog kojeg se kasnije izvinio. Ona nije odlučivala o slanju Nešića u Aleksinac. Nešić je „nikada nije upoznao sa svojim zdravstvenim, a posebno ne sa svojim psihičkim stanjem, ni lično ni preko drugih kolega“, tvrdi Stankovićeva.
Ažurnost Apelacionog suda
U Apelacionom sudu u Nišu negirali su da je bilo ko vršio pritisak na sud prilikom odlučivanja. Oni su potvrdili da je Nešićeva žalba podneta 19. novembra, a da je samo dva dana kasnije veće tog suda donelo odluku da se žalba odbije kao neosnovana i pobijana presuda potvrdi. „U konkretnom slučaju, u predmetima radi zaštite od zlostavljanja na radu, postupak je hitne prirode, te je Apelacioni sud postupio u skladu sa članom 32 Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, koji to reguliše. Veće Apelacionog suda koje je postupalo u ovom predmetu je izuzetno ažurno“, rekla je za naš list portparolka tog suda, sutkinja Snežana Milošević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
