Preko 800 miliona dinara koštaće poreske obveznike na teritoriji vranjske opštine isplata zarada zaposlenima u šest javnih preduzeća i više institucija koje se finansiraju iz gradskog budžeta, pokazuju zvanični podaci. To je nešto manje od trećine projektovanog budžeta grada Vranja za ovu godinu od 2,7 milijardi dinara. Prosečna neto zarada kreće se od 33.000 do 43.000 dinara.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; } Najveću stavku za zarade imaju JP Komrad i Vodovod. U preduzeću koje se bavi iznošenjem smeća i održavanjem gradskog zelenila i koje ima 243 zaposlena lica mesečno je u bruto iznosu neophodno 12,5 miliona dinara ili 150 na godišnjem nivou. Vodovodu je na godišnjem nivou neophodno 155,8 miliona dinara za bruto zarade oko 220 zaposlenih. Mesečno reč je o sumi za zarade od 12,7 miliona dinara.
Prosečna zarada u Direkciji za razvoj i izgradnju grada je 41.549, dok je u Novom domu koji se bavi daljinskim grejanjem 43.000 dinara. Za zarade 74 lica zaposlenih u Direkciji iz budžeta će biti izdvojeno 43,3 miliona dinara za ovu godinu ili na mesečnom nivou 3,6 miliona. Novi dom će „koštati“ budžet u ovoj godini 37,7 miliona dinara ili mesečno 3,1 milion. Javno preduzeće Uprava Vranjske Banje na ime zarada će u ovoj godini potrošiti 12 miliona, ili milion mesečno za 20 zaposlenih. Finansijskim planom JP Skijalište Besna kobila projektovano je za zarade 23 zaposlena lica 13,5 miliona dinara, što na mesečnom nivou iznosi 1,1 milion.
Ovakvi finansijski planovi uokvireni su u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i Zakonom o budžetu Republike Srbije za ovu godinu, na osnovu kojih su plate zaposlenih u javnom sektoru, gradskoj upravi, ali i javnim preduzećima umanjene ta tri procenta, a na osnovu izvršenja budžeta države za 2015. godinu. Ovo dodatno povećava socijalne tenzije kod radnika u ovom sektoru na nivou Vranja, gde je bilo i otpora primeni „obavezujućih mera Vlade Srbije“. Nezadovoljni su bili i gradski činovnici, ali i zaposleni u pojedinim javnim preduzećima, pa su tako administrativci u Gradskoj upravi imali i nekoliko obustava rada u prošloj godini.
U skladu sa aktuelnom ekonomskom situacijom koja vlada na širem području jugoistoka centralne Srbije, teško je očekivati trendove koji bi mogli da povećaju zarade od projektovanih u finansijskim planovima. To će pre svega zavisiti od otvaranja novih radnih mesta u industriji, kao i u privatnom sektoru, ali i kroz uštede koje će biti nužne kako bi se sprečile turbulencije sa mogućim kašnjenjem zarada ukoliko se javi budžetski deficit u gradskoj kasi.
Za utehu radnicima u javnom sektoru u Vranju može da posluži podatak da radnici u privredi u Jumku i Simpu imaju plate i manje od trideset hiljada dinara u proseku, dok recimo radnici u Zavarivaču gotovo i da su zaboravili na to kako izgleda kada prime „ceo minimalac“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
