Ugled Unije bi još više slabio: Maja KovačevićUgovorom iz Amsterdama, koji je potpisan 1997. godine definisano je da je Evropska unija zasnovana na principima slobode, demokratije, poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i vladavine prava i prvi put je u EU uvedena mogućnost uvođenja sankcija nekoj zemlji članici ukoliko bi došlo do ozbiljnog i dugotrajnog kršenja ovih načela. Sankcije bi se sastojale od privremene suspenzije određenih prava te članice, uključujući i suspenziju prava glasa u Savetu. Na usvajanje ovih odredbi je uticala želja zemalja članica da osiguraju da zemlje centralne i istočne Evrope nastave da poštuju ove vrednosti i onda kada postanu članice EU, kaže za Danas Maja Kovačević, profesorka Fakulteta političkih nauka.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Početkom marta, ekstremna „Narodna stranka naše Slovačke“ bivšeg neonaciste Marjana Kotlebe je na parlamentarnim izborima osvojila, 8,1 odsto glasova. To je prvi put u istoriji da neonacisti ulaze u slovački parlament i imaće 14 poslaničkih mesta.
* Kako komentarišete izostanak neke značajnije reakcije EU nakon što je u Slovačkoj, koja treba da preuzme predsedavanje u julu, neonacistička partija osvojila osam odsto glasova?
– Treba imati u vidu i vrlo složenu proceduru za uvođenje sankcija zemlji članici. Prvo, potrebno je da to predloži trećina zemalja članica, Evropski parlament ili Komisija. Potom bi Savet ministara većinom od četiri petine glasova i nakon dobijanja saglasnosti Evropskog parlamenta mogao da utvrdi da postoji rizik od kršenja principa na kojima je EU zasnovana, a konačnu odluku da postoji kršenje bi doneli šefovi država ili vlada jednoglasno, ali bez prava glasa zemlje o kojoj se radi. Teško je zamisliti da bi EU sebi dozvolila čak i samo pokretanje jedne ovako složene procedure čiji svaki segment bi odjekivao u javnosti i pretio da produbi podele među zemljama članicama. Danas su okolnosti bitno drugačije u odnosu na 2000. godinu. EU je ophrvana teškim problemima – od ekonomske krize, terorističkih pretnji, migrantskog talasa, pregovora o ostanku Velike Britanije u EU, situacije u Ukrajini, na Bliskom Istoku, do odnosa sa Rusijom, Turskom, itd. U takvoj situaciji bi svako produbljivanje već izraženih sporova među zemljama članicama dodatno slabilo već ozbiljno poljuljani ugled EU u svetu.
* Da li je 2000. godine bio ispunjen pravni osnov za izricanje sankcija Austriji?
– Vlade zemalja članica EU su u februaru 2000. godine, nakon što je prethodne godine na parlamentarnim izborima u Austriji desničarska Partija slobode na čelu sa Jergom Hajderom osvojila drugo mesto sa čak 27,3 odsto glasova i približila se mogućnosti ulaska u koalicionu vladu, uvele diplomatske bilateralne sankcije u odnosu na Austriju. Budući da pravni osnov za uvođenje sankcija od strane EU nije bio ispunjen, vlade zemalja članica su potpisale izjavu kojom se predviđa da vlade „četrnaestorice“ neće prihvatati zvanične bilateralne kontakte na političkom nivou sa vladom Austrije u kojoj bi učestvovala Partija slobode, neće biti podrške za austrijske kandidate za položaje u međunarodnim organizacijama, a austrijski ambasadori će u prestonicama „četrnaestorice“ biti primani samo na tehničkom nivou.
* U kolikoj meri su sankcije bile kontroverzne čak i po cenu da je Hajder ugrožavao princip ujedinjene Evrope?
– Bile su kontroverzne utoliko što nisu predstavljale zvaničan akt EU, već je bila reč o bilateralnim diplomatskim sankcijama, iako se mogućnost ulaska jedne partije u vladu ne može smatrati ozbiljnim i dugotrajnim kršenjem principa slobode i demokratije. Takođe, i zbog toga što su bile, između ostalog, i rezultat želje pojedinih zemalja članica – Francuske, na primer, za slabljenje ultradesničarskih partija na domaćoj političkoj sceni. Pretile su i da ozbiljno naruše odnose sa Austrijom koja je u maju 2000. bila najavila da će raspisati referendum o ostanku u EU ukoliko sankcije budu nastavljene. Sankcije su ukinute u septembru iste godine, nakon izveštaja „tri mudraca“ – naime, zemlje članice EU su tražile preko Evropskog suda za ljudska prava da tri nezavisna lica sačine izveštaj o privrženosti Austrije zajedničkim evropskim vrednostima, i izveštaj je sugerisao da su sankcije kontraproduktivne.
Pritisak pogoduje ekstremistima
U vreme kada je Austrija trpela sankcije zbog stranke Jerga Hajdera čula su se i ozbiljna upozorenja da veliki pritisak može doprineti rastu popularnosti ultradesničarskih partija i stvaranju odbojnosti prema EU, navodi Maja Kovačević. Isto se u velikoj meri dogodilo danas, nakon izbornog uspeha „Narodne stranke naše Slovačke“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
