Fleksibilizacija penzija

Nemci su, naime, počeli da razmišljaju o švedskom rešenju prema kome svako može da odluči kad će u penziju sa 61 ili sa 67 godina iako je zakonska granica za penzionisanje za muškarce 65. U Norveškoj je taj koridor između 62 i 70 godina. Naravno, ko u penziju ode pre zakonske starosne granice oduzima mu se poneki procenat odnosno onima koji u penziju u Švedskoj odu sa 61 godinom, penzija se umanjuje za 28 odsto.

Verovatno zato, i pored ove mogućnosti, muškarci u Švedskoj rade prosečno 66,1 godinu. U Nemačkoj je pak starosna granica za penzionisanje ovog trenutka 65 godina i tri meseca (postepeno će se povećavati do 67 godina), ali nemački muškarci u penziju odlaze sa prosečno 62,1 godinu života. Ideja o fleksibilizaciji penzionisanja Nemcima je pala na pamet jer upravo traju završni sporovi pred usvajanje novog paketa penzijskih rešenja. Ta su rešenja, da se odmah kaže, za buduće penzionere povoljnija od sada važećih.

Nemačka vlada je odlučila da od 1. jula poveća penzije za prosečno 1,67 odsto u zapadnim i 2,53 odsto u istočnim pokrajinama. Razlika potiče otud što su plate na istoku porasle više nego na zapadu i otud što prethodnih godina penzije na zapadu nisu smanjivane ni kada su plate padale. Iako u nemačkim penzijskim kasama postoji rezerva od 31 milijardu evra, Nemačka se nije odlučila na smanjivanje stope penzijskog doprinosa i računa se da će taj doprinos ostati stabilnih 18,9 odsto do 2018, a onda će morati da se povećava na 19,7 odsto 2019. i 22 odsto do 2030. zbog demografskih razloga, ali i zbog cene skorih izmena penzijskih propisa oko kojih poslednji sporovi još traju.

Očekuje se da će 1. jula na snagu stupiti i novi nemački penzijski paket, koji bi Bundestag trebalo da usvoji 23. maja. Međutim, privrednom krilu SPD-a bliska Fridrih Ebert fondacija i privredno krilo CDU ujedinili su se u poslednjem pokušaju da očekivane izmene ublaže pošto više ne mogu da ih spreče. Privilegovano pravo građana Nemačke koji imaju 45 godina staža osiguranja da u (punu) penziju odu čim napune 63 godine života i dodatna penzija za majke koje su svoju decu rodile pre 1992. deo su koalicionog sporazuma na kome se bazira sadašnja nemačka vladajuća koalicija.

Penziju sa 63 godine izdejstvovao je SDP, a dodatna penzija za majke ideja je CDU odnosno nekadašnje ministarke za rad, a sadašnje ministarke odbrane Ursule van der Lajen, inače majke sedmoro dece. Koalicioni partneri sada nalaze mane svako proguranom rešenju onog drugog i nastoje da obe privilegije svedu u za privredu što prihvatljivije okvire. U godine staža osiguranja biće Nemcima uračunate i godine nezaposlenosti kao i godine odgajanja dece. Nemački koalicioni partneri se sada spore koje godine nezaposlenosti bi trebalo da budu priznate u staž osiguranja. Prema sadašnjim rešenjima, ukoliko bi zaposleni sa 45 godina staža osiguranja otišao u (prevremenu) penziju sa 63 godine života ta mu je penzija umanjivana za 14,4 odsto. Od 1. jula bi trebalo da dobija punu penziju.

Bojazni biznismena

Mada istraživanja nekih referentnih nemačkih instituta to uglavnom ne potvrđuju, privredno krilo nemačke politike izražava bojazan da će novi propisi, pogotovo ovaj o penzionisanju sa 63 godine, dovesti do talasa penzionisanja i lišiti nemačku privredu jedne trećine kvalifikovane radne snage u svakom godištu. Privrednici tvrde da je nedostatak kvalifikovane radne snage ključna smetnja većem nemačkom rastu. „Pa neka tu radnu snagu zadrže dajući joj bolje uslove rada“, poručuju iz Instituta nemačke privrede (DIW).