Lazar Petar Šijan (ili engleski Lens Sajdžan), američki vojnik srpskog porekla, prvi je kadet Vazduhoplovne akademije SAD, koji je dobitnik Medalje časti. Najviše odlikovanje američke vojske mu je dodeljeno posthumno za izuzetnu hrabrost i nesebičnost koju je pokazao u Vijetnamskom ratu.
P { margin-bottom: 0.21cm; }Lazar je rođen 1942. u Milvokiju, Viskonsin, kao najstarije od troje dece. Otac Silvester, čija se porodica doselila iz Srbije u Ameriku za vreme Prvog svetskog rata, bio je vlasnik restorana. Majka DŽejn je poreklo vodila iz Irske. Nakon što je završio gimnaziju Bej vju u rodnom gradu i mornaričku akademiju u Bejnbridžu, Pensilvanija, Lazar upisuje Vazduhoplovnu akademiju SAD u Kolorado Springsu. Pošto je diplomirao 1965, sa samo 23 godine, američka vojska ga kao oficira i pilota aviona F-4 fantom šalje u bazu Da Nang u Južnom Vijetnamu.
Devetog novembra 1967. krenuo je s pilotom DŽonom Armstrongom u svoju 52. borbenu misiju. Avion je ubrzo progutala vatrena lopta, pošto je bomba, koja je trebalo da bude bačena na metu, zbog kvara prerano eksplodirala. Armstrong je poginuo na licu mesta, a Lazar je uspeo da se katapultira. Pretpostavlja se da ga je padobran onesvešćenog spustio nedaleko od mete koju je trebalo da bombarduje. Pošto je nakon više od 24 sata uspeo da putem radija uspostavi kontakt sa avionima koji su leteli u blizini, po njega je poslata spasilačka jedinica, na koju je neprijateljska vojska otvorila vatru. Pošto nije hteo da pripadnike jedinice izlaže opasnosti, Šijan se protivio da se po njega spuste padobranci-specijalci, te se sakrio u džungli sa idejom da se uspuže uz konopac koji je trebalo da bude bačen iz helikoptera. Međutim, posada letelice nakon 33 minuta traganja nije mogla da ga locira u džungli, a pošto nije bilo ni radio signala, komandant je, posumnjajući u klopku, naredio povlačenje.
Šijan je s frakturom lobanje, smrskanom desnom šakom i frakturom leve noge bez hrane i opreme za spasavanje i s veoma malo vode 46 dana proveo sam u džungli, krijući se od neprijateljske vojske, da bi na kraju pao u ruke vojnicima Severnog Vijetnama. Pošto je u izuzetno lošem zdravstvenom stanju proveo jedno vreme u zarobljeništvu, skupio je snage za bekstvo u džunglu, ali su ga stražari pronašli i vratili posle samo nekoliko sati.
Iako iscrpljen, izgladneo i u bolovima zbog teških povreda, ni nakon mučenja nije odao nijednu informaciju, osim imena, čina i jedinice. Pošto je transportovan u Hanoj, umro je od zapaljenja pluća 22. januara 1968. u ozloglašenom zatvoru Hoa Lo, koji je poznatiji kao „Hanojski Hilton“.
Šijan je posthumno unapređen u kapetana. NJegovi posthumni ostaci su transportovani u martu 1974. i uz vojne počasti sahranjeni na groblju Arlington park u Milvokiju. Posthumno mu je dodeljenja Medalja časti, najviše vojno odlikovanje SAD, koje je tadašnji američki predsednik DŽerald Ford 1976. uručio njegovim roditeljima.
Jedna od najprestižnijih nagrada vazduhoplovnih snaga SAD je ponela njegovo ime. Ona se dodeljuje pojedincima koji su se istakli kao najbolji rukovodioci u poslu i u životu. Pošto je bio prvi diplomac Vazduhoplovne akademije SAD koji je dobio Medalju časti, jedna njena spavaona se zove Šijan hol. U okviru studijskog programa svi novi kadeti Akademije moraju da nauče priču o Šijanu. Srpska zajednica mu je postavila spomen ploču u srpskoj pravoslavnoj crkvi Sveti Sava u Milvokiju.
Podržala Ambasada SAD u Beogradu. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
